Priđe ti nepoznat lik na ulici i kaže: Daj mi svoje lične podatke. Sigurno ti ne bi palo na pamet da ih podeliš, a vrlo verovatno bi mislio da je kriper. Međutim, na internetu ostavljamo svoje lične podatke na mnogim mestima.

Detaljnije

Samo u Srbiji 60% korisnika interneta je bilo zaraženo virusom ili zlonamernim softverom barem jednom, a 25% ne zna da li se tako nešto dogodilo.

Detaljnije

Najveća razlika između krađe identiteta i krađe online identiteta, pored prostora u kom se dešava, jeste da korisnik koji je žrtva napada u digitalnom prostoru najčešće nije svestan da se to desilo ili se već dešava. Ovo potvrđuje i podatak da čak 25% korisnika interneta u Srbiji nije svesno da je bilo žrtva sajber napada.

Detaljnije

U idealnom slučaju - svaki nalog štiti drugačija šifra. Međutim, ukoliko bi svaki korisnik interneta imao različitu šifru na svim nalozima verovatno bi to značilo i da mora da zapamti preko 100 lozinki. Ali, istina je mnogo drugačija, a to je da 51.8% korisnika u Srbiji koristi jednu šifru za sve svoje naloge.

Detaljnije

Internet ne zaboravlja - pretraga, fotografije, podaci koji se jednom nađu u virtuelnom svetu tamo će ostati zauvek. Informacije koje jednom podeliš sa svojim pratiocima, mejl adrese preko kojih se registruješ, fotografije koje postavljaš uvek ostaju tu negde, a na to treba obratiti posebnu pažnju.

Detaljnije

Na svakih 39 sekundi u svetu desi se jedan hakerski napad, a sve su učestalije vesti o kompromitovanju velikih baza podataka koje na kraju završe na Dark Net-u, skrivenom delu interneta u kom cvetaju nelegalne aktivnosti.

Detaljnije

Sve više uviđamo komfor kupovine iz fotelje, plaćanja računa onlajn i svega ostalog što se može obaviti u par klikova, bez čekanja na šalterima. Nažalost, u isto vreme drastično se povećava i broj sajber napada, što znači da nas ponekad samo jedan nepromišljeni klik deli od toga da postanemo žrtve prevaranata.

Detaljnije

Jedan od najrasprostranjenijih oblika sajber kriminala je fišing (eng. phishing). Čak 96 odsto fišing napada dolazi putem e-pošte. Meta hakera mogu biti pristupne šifre, registarske oznake ličnih dokumenata ili bankovni podaci žrtava, kojima pristupaju sa lažnih adresa. Važno je da naučiš da prepoznaš znakove upozorenja na maliciozne namere pošiljaoca poruke.

Detaljnije

Navike potrošača širom sveta su se u poslednjih par godina znatno promenile i doprinele sve većoj zastupljenosti onlajn kupovine, koja povrh brojnih prednosti nosi sa sobom i određene rizike.

Detaljnije