Igrice su krive za sve
Bezbednost i gejming? Ove dve reči većina roditelja u životu nije izgovorila u istoj rečenici. Oni znaju da su svi tvoji problemi, loše odluke, nepoloženi ispiti, odloženo učenje i lupanje vratima posledica jednog ključnog životnog trenutka: dana kada si instalirao prvu igricu na svom kompu. Logično!
Okej, okej, sada kada smo to utvrdili, hajde da ozbiljno popričamo o opasnostima koje vrebaju u svetu gejminga i kako da se od njih zaštitimo.
Gejming je ozbiljna stvar
E-sport postaje sve popularniji u svetu i samo je pitanje vremena kada će u tome preteći regularne sportove. Kao razlog za njegovu sve veću prisutnost u našem okruženju često se uzima opsesivno igranje igrica koje je karakteristično uglavnom za mlade. Međutim, ako malo bolje pogledaš, videćeš da nisu samo mladi ti koji vole da se igraju. Obrati pažnju kada se sledeći put voziš autobusom. Ovo nije neočekivano. Realno, igranje igara je zabavno i (ponekad) opuštajuće. Nema ničeg lepšeg od toga da se na neko vreme isključiš, zaboraviš na sve probleme i uživaš u virtuelnom svetu. Nažalost, izgubljena partija nije najgore što može da te zadesi tamo.
Realne opasnosti u virtuelnom svetu
Da počnemo od onoga od čega najviše strepiš: hakovanje naloga. Ako ne želiš da neko drugi prisvoji svu tvoju mukom stečenu slavu, najbolje što možeš da uradiš jeste da koristiš jake lozinke! To znači: velika i mala slova u kombinaciji sa različitim brojevima i znakovima. I nikako ne koristi istu šifru za sve. Znamo da ti je cimanje da pamtiš šifru za svaki nalog posebno, ali je isto tako i hakerima cimanje da provaljuju deset lozinki umesto samo jedne. Još jedan problem sa kojim se možeš susresti jesu virusi i drugi zlonamerni softveri. Oni najčešće na računar dospevaju tako što igricu skinemo ilegalnim putem ili preuzmemo neku jeftiniju verziju sa nepoverljivog sajta.
Sigurno znaš i za sajber napade. Ali, ako misliš da oni targetiraju samo male i nepoznate naslove, nisi u pravu. Jedan od najvećih napada desio se 2012. godine i poznatiji je pod imenom RIOT GAMES HACK. Tada je hiljadu igrača izgubilo pristup svojim nalozima, a njihovi lični podaci poput imena, prezimena, lozinki i brojeva kartica bili su izloženi opasnosti. Meta napada bile su priznate igre ovog izdavača, od kojih je najpoznatija LoL. Slično se desilo i kompaniji Sony kada su podaci preko 80 miliona korisnika PS Network-a bili kompromitovani.
Najpoznatija streaming platforma, Twitch, takođe je doživela sajber napad prilikom kojeg su u javnost puštene informacije o zaradama najpoznatijih strimera. Pored sajber napada, veliku opasnost u gejming svetu predstavlja i digitalno uznemiravanje, ili cyberbullying. Ovo podrazumeva svako vređanje, govor mržnje, ili upućivanje pretnji saigračima. Osim toga što ovaj vid uznemiravanja utiče na mentalno zdravlje igrača, ono može rezultirati i manipulacijom sa ciljem da se otkriju lični podaci.
Da li je CYBER identitet = IDENTITET?
Najveća razlika između krađe identiteta i krađe online identiteta, pored prostora u kom se dešava, jeste da korisnik koji je žrtva napada u digitalnom prostoru najčešće nije svestan da se to desilo ili se već dešava. Ovo potvrđuje i podatak da čak 25% korisnika interneta u Srbiji nije svesno da je bilo žrtva sajber napada.
Koliko lozinki je potrebno da bi nalog bio bezbedan?
U idealnom slučaju - svaki nalog štiti drugačija šifra. Međutim, ukoliko bi svaki korisnik interneta imao različitu šifru na svim nalozima verovatno bi to značilo i da mora da zapamti preko 100 lozinki. Ali, istina je mnogo drugačija, a to je da 51.8% korisnika u Srbiji koristi jednu šifru za sve svoje naloge.