Onlajn kupovina - samo klikneš i…virus?
U Srbiji, preko 70% punoletnih korisnika Interneta koristi usluge elektronskog/mobilnog bankarstva. U odnosu na prethodne godine, kada je 2018. ovaj broj iznosio oko 25 procenata, a sa povećanjem aktivnih korisnika povećava se i broj pretnji u onlajn svetu. Samo u Srbiji 60% korisnika interneta je bilo zaraženo virusom ili zlonamernim softverom barem jednom, a 25% ne zna da li se tako nešto dogodilo.
Znamo da je Korona virus promenio način na koji živimo, ali i koristimo internet. Tako danas sve više ljudi kupuje onlajn i koristi usluge mobilnog bankarstva, ali i radi od kuće. Kako ovo utiče na našu sigurnost na internetu? Ovakav način rada predstavlja otežanu kontrolu softvera i razmenu informacija i dovelo je do ugrožavanja sajber bezbednosti u 20% organizacija, dok su korisnici sve manje obazrivi i slobodniji kada je u pitanju korišćenje kartica onlajn.
Zato, super je što se brzo navikavamo na usluge onlajn bankarstva, ali ostaje pitanje da li dovoljno brzo usvajamo i znanja koja su potrebna da se zaštitimo od potencijalnih napada na internetu.
Koje su najčešće pretnje
U finansijskim sistemima najčešče vrste napada jesu phishing, virusi, zlonamerni programi i ransomware. Fišing (eng. Phising) je “pecanje” korisnika da kliknu na neproverene izvore koji ih usmeravaju na druge sajtove i navode da ostave osetljive podatke kao što su broj kartice, lozinke, i lični podaci. Korisnici se najčešće “pecaju” na mejlove gde se napadači predstavljaju kao banke, koriste njihov logo i pažljivo dizajnirane poruke koje zahtevaju brzu reakciju od korisnika!
Ransomware i zlonamerni programi su jedni od najopasnijih napada, a jedan od poznatijih primera desio se u januaru 2008. kada su hakeri ubacili zlonameran softver na sajt za obradu plaćanja, Heartland, što je dovelo do kompromitovanja podataka sa preko 130 miliona kartica. Bilo je potrebno preko 2 meseca da se otkrije ovaj problem, što je bilo dovoljno vremena da nastane ogromna šteta - preko 200 miliona dolara odštete i ugrožavanje reputacije. Finansijske institucije su savršene mete i kao takve će stalno biti izložene ovakvim napadima i na to ne možeš da utičeš. Ali, ukoliko se kompanije ne odbrane od ovakvih napada i hakeri dođu do tvojih podataka, mogu doći i do tvog novca i raditi sa njim pa…šta god im padne na pamet! Čak, mogu da podignu kredit, to se dešavalo takođe. Iako ovo zvuči strašno i van tvoje kontrole, neke stvari su ipak i do tebe. Na primer, sigurno možeš da pročitaš mejl koji ti je stigao dva puta, proveriš izvor i NIKADA ne klikćeš na link koji nije proveren!
Kako još da se zaštitimo?
Iako neki napadi zvuče strašno, nemoj da zaboraviš da finansijske institucije, ali i druge kompanije izdvajaju veliku količinu resursa kako bi konstantno unapređivali svoje sisteme i zaštitili korisnike. Ono što mi korisnici još možemo da uradimo da bismo se zaštitili je da, kada ostavljamo osetljive podatke na internetu, vodimo računa i kako to radimo i redovno osvežavamo svoje.
Da li je CYBER identitet = IDENTITET?
Najveća razlika između krađe identiteta i krađe online identiteta, pored prostora u kom se dešava, jeste da korisnik koji je žrtva napada u digitalnom prostoru najčešće nije svestan da se to desilo ili se već dešava. Ovo potvrđuje i podatak da čak 25% korisnika interneta u Srbiji nije svesno da je bilo žrtva sajber napada.
Koliko lozinki je potrebno da bi nalog bio bezbedan?
U idealnom slučaju - svaki nalog štiti drugačija šifra. Međutim, ukoliko bi svaki korisnik interneta imao različitu šifru na svim nalozima verovatno bi to značilo i da mora da zapamti preko 100 lozinki. Ali, istina je mnogo drugačija, a to je da 51.8% korisnika u Srbiji koristi jednu šifru za sve svoje naloge.