Jedan od najrasprostranjenijih oblika sajber kriminala je fišing (eng. phishing). Čak 96 odsto fišing napada dolazi putem e-pošte. Meta hakera mogu biti pristupne šifre, registarske oznake ličnih dokumenata ili bankovni podaci žrtava, kojima pristupaju sa lažnih adresa. Važno je da naučiš da prepoznaš znakove upozorenja na maliciozne namere pošiljaoca poruke.
Možda ne pretpostavljaš da su tvoji lični podaci od interesa hakerima, ali im ustupanjem informacija o svom datumu rođenja, kućnoj adresi, detaljima kreditne kartice, otvaraš mogućnost da se lažno predstave kao žrtva napada kako bi ukrali pristup tvom bankovnom računu ili u tvoje ime podneli zahteve za pozajmice i kredite banaka.
Maliciozna pošta najčešće pristiže sa adresa kreiranih tako da ostave utisak legitimnosti izvora, kao što je korisnička podrška velikih kompanija ili banaka. Zato uvek, za svaki slučaj, obrati pažnju na detalje kao što su URL pošiljaoca, vreme prispeća poruke ili sumnjivo imenovani dokumenti u prilogu, pre nego što ih otvoriš ili preuzmeš štetnu instalaciju na svoj uređaj. Takođe, ukoliko te imejl upućuje na neki sajt na kojem se, na primer, zahteva ažuriranje tvojih ličnih podataka, vrati se na poruku i dobro proveri da li URL sajta sadrži suptilne promene.
Imaj na umu i da maliciozni prilozi mogu delovati sasvim validno ili čak biti skriveni u naizgled naivnim video-zapisima, PDF-ovima e-knjiga ili animiranim GIF-ovima.
