Sve više uviđamo komfor kupovine iz fotelje, plaćanja računa onlajn i svega ostalog što se može obaviti u par klikova, bez čekanja na šalterima. Nažalost, u isto vreme drastično se povećava i broj sajber napada, što znači da nas ponekad samo jedan nepromišljeni klik deli od toga da postanemo žrtve prevaranata.
Budući da velike kompanije i institucije uglavnom imaju jaku sajber zaštitu, hakeri se sve više okreću korisnicima kao najslabijoj karici. Primenjuju metode socijalnog inženjeringa kako bi nas naveli da sami otkrijemo podatke ili da otvaranjem nekog dokumenta preuzmemo virus. Da bi prevara bila uverljivija, često zloupotrebljavaju poznate brendove, kompanije i institucije. Ova vrsta prevare spada u tzv. fišing (eng. phishing) napade, a navešćemo ti samo neke od psiholoških taktika koje se koriste da bi se ljudi „upecali“.
Popularan vid krađe podataka predstavljaju lažne nagradne igre. U više navrata je kružila lažna nagradna igra poznatog brenda sportske opreme koji je povodom rođendana navodno poklanjao patike, a uslov je bio da se ostave podaci. Zbog toga je preporuka da uvek proveriš na sajtu brenda i profilima na društvenim mrežama da li oni stvarno stoje iza određene promocije.
Verovatno primećuješ da su sve učestalija upozorenja banaka korisnicima da nikako ne odgovaraju na imejlove u kojima se traži da pošalju lične podatke, jer ih nije poslala banka, već hakeri. Zato otvori četvore oči kada dobiješ imejl ili SMS sa zahtevom da pošalješ korisničko ime, lozinku, broj računa u banci, CVV broj i slično. Posebno obrati pažnju ako traže da to učiniš odmah ili ćeš u suprotnom ostati bez pristupa računu. Razmisli, da li bi ijedna banka na taj način pretila?!
U opticaju su i razni vizuelno-kognitivni trikovi koji služe da zavaraju ljude, a jedan od najčešćih je duplikat dobro poznatog sajta. Hakeri mame ljude vizuelno sličnim sajtovima, koji su dizajnirani tako da liče na zvaničnu stranicu neke kompanije ili državne institucije kako bi ostavili podatke.
