Na svakih 39 sekundi u svetu desi se jedan hakerski napad, a sve su učestalije vesti o kompromitovanju velikih baza podataka koje na kraju završe na Dark Net-u, skrivenom delu interneta u kom cvetaju nelegalne aktivnosti.
Iako možda misliš da ne interesuješ kriminalce i da nemaš šta da kriješ, svaki podatak za sajber napadača i te kako ima vrednost i može biti zloupotrebljen za korišćenje usluga u tvoje ime, krađu identiteta, iznudu, direktnu krađu novca ili narušavanje reputacije. Indeks cena na crnoj berzi pokazuje da detalji o kreditnoj kartici sa CVV brojem vrede između 17 i 65 dolara, a podaci za pristup e-bankingu od 40 dolara do 120 dolara, zavisno od stanja na računu. Hakovani nalog sa društvene mreže Facebook prodaje se za 65 dolara, na Instagramu za 45, a na Tviteru za 35 dolara.
Na primer, u toku pandemije, pojavila se maliciozna aplikacija sa podacima o zaraženima po zemljama. Preuzimanjem mape korisnici su zapravo preuzimali trojanca koji krade korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive podatke. Takođe je porastao broj lažnih internet stranica i malicioznih dokumenata koji u nazivu imaju covid-19 ili coronavirus.
Da bi prevarni mejlovi ili SMS poruke delovali što uverljivije, kriminalci zloupotrebljavaju velike brendove, banke, državne institucije i operatore mobilne telefonije. Cilj je navesti korisnika da klikom na link ili dokument preuzme virus, ili čak da sam pošalje podatke. Posebno može biti sumnjiv zahtev da neku radnju preduzmeš u kratkom vremenskom roku, uz pretnju uskraćivanjem usluge. Ozbiljne kompanije ti nikada neće tražiti broj računa, lozinku i druge lične podatke putem SMS-a ili elektronske pošte.
