Svi smo bili tamo: deca konačno spavaju, smeštamo se na kauč da se opustimo uz film ili seriju, ali uzmemo telefon samo da “časkom” čekiramo vesti i društvene mreže. I eto nas već duboko u noć, u zečjoj rupi svih strašnih stvari koje se dešavaju na svetu, ispunjeni osećanjem straha. Iscrpljeni, odemo da spavamo, nesposobni da utišamo uznemireni um, loše spavamo i jedva se provlačimo kroz sledeći dan.