Jedan od stereotipa koji prati ženski rod jeste da su opterećene fizičkim izgledom i da je devojčicama čuvena lutka uzor od pamtiveka. Standardi su se u međuvremenu promenili, ali stereotipi su ostali isti. I u toj nepravednoj raspodeli, zaboravismo nekako na dečake koji odrastaju uz superheroje i negde sami sebi (a i društvo) nameću pločice, mišiće i enormnu hrabrost kao model za odrastanje u muškarca.

“Izađi na vazduh!” Kultna rečenica koja vodi poreklo još od naših prababa. Mi smo kao klinci obitavali napolju od ujutru do uveče, nije bilo sile da nas utera u kuću, sa prozora se orio hor majki koje su pozivale decu na ručak. Pa utrčimo, “smandrljamo” na brzaka grašak i faširane šnicle i opet trk napolje gde ekipa čeka novu seriju “Indijanaca i kauboja”, školica, lastiša, žmurki…

Vaše dete se zaljubilo. Divno. Nema lepšeg osećaja od leptirića u stomaku i isčekivanja susreta ili porukice. I odjednom, ta nevina ljubav pretvara se u male lascivne poruke i predloge sa kojim vaše dete ne zna kako da izađe na kraj?

Mnogo je vode proteklo od vremena osmomartovskih karanfila i sindikalnih proslava u restoranu. Digitalizacija nam je omogućila da se sa ulica preplavljenih cvećem preselimo na društvene mreže i da svima pokažemo kako su nas deca, kolege, prijatelji, rodbina obradovali na ovaj dan. Radosno kačimo fotke poklona, hvalimo se pažnjom koju dobijamo i, budimo iskrene, ne mislimo baš mnogo na mame koje nemaju šta da podele na mrežama. I zaboravljamo da je Dan žena izazov podjednako važan i za institucije koje brinu o položaju i pravima žena i za porodice.