Život sa dva tehnološki osvešćena dečaka podrazumeva da su istovremeno uključeni: tablet i na njemu jutjuber, laptop i na njemu drugi jutjuber, TV i na njemu najnovija epizoda serije “Victorious” sa Arijanom Grande, a oni sede na trosedu i igraju Minecraft na telefonima, naravno ton na najjače. I ne, ne pitajte zašto je sve uključeno u isto vreme, zato što jeste. Adekvatnije je pitanje zašto igrice imaju ton i da li kreatori sadržaja i igrica razmišljaju o nama roditeljima i našim krhkim bubnim opnama?

Vaše mladunče kreće u svet tehnologije: vreme je za prvi mobilni! U fokusu vam je bezbednost na mrežama i na netu, ali vrlo je važno da se posvetite možda i najvažnijem aspektu bezbednosti: učenju deteta da sačuva telefon od krađe i da ne paniči ako se to i dogodi.

Jesam presrela klinca u kraju i pitala ga “odakle ti hoverboard sa sedištem”, jesam. Je l' mi rek’o “kupio mi tata”, rek’o mi. Jesam pitala “je l' mi daš krug”, pitala sam. Je l' rek’o “ne može, veliki ste, rekao mi. Jesam mu rekla “pih i nije ti neki”, rekla sam.

“Zavistan si od telefona”, “Predugo igraš igricu”, “Prestani da gledaš u ekran ceo dan”, “Moraš da pričaš sa ljudima”. Četiri rečenice koje su pandan rečenicama kojima su nas Milenijalce odgajali roditelji: “Ne izlazi, mokra ti je kosa”, “Ne sedi na hladnom betonu”, “Siđi sa telefona, dvojnik čeka vezu”, “Vala hoćeš, kao bela lala”.