Mama, tužiću te baki!

15.novembar 

Mama, tužiću te baki!

Bio je divan, sunčan dan. Veliki i Mali sin, pas i ja išli smo bajsevima kroz šumu do ski staze. Tamo sam ja fotkala most, pila nes hladnu, nemućenu s mlekom, pas je jurcao u slobodnom stilu, a dečaci su istraživali šumu i spuštali se zip lajnom.

Onda smo jeli picu, pa smo jeli palačinke, pa smo šetali do “kanjona” u šumi, išli nazad i pričali o smislu života i ljubavi.

Kad smo došli kući, pustila sam ih da se odmore uz pola sata na telefonima.

Kad je prošlo tih pola sata, očekivano sam tražila da se sedne i uradi domaći.

Sve je bilo idilično do tog trenutka.

Od tog trenutka, Veliki i Mali sin iz arsenala potežu gomilu pitanja i argumenata u stilu: zašto? A je l’ možemo još 15 minuta? Evo sutra ću pre škole, obećavam. Milan ne mora da uči kad je napolju toplo, zašto mi moramo? Zašto moram da učim? Zašto moram u školu? Zašto moram da znam tablicu množenja kad imam digitron? Zašto moram da pišem olovkom kad ću u životu da kucam na tastaturi? Zašto moram da znam Mesopotamiju kad imam Gugl da ga pitam ako nešto ne znam? Zašto, zašto, zašto…

Prve godine majčinstva bila sam vam onaj školski primer: sve polako, strpljivo, s puno pažnje, razumevanja i podrhtavanja da ne povredim njihova krhka osećanja. Ali, kako su rasli postali pametniji od Tesle, moji živci su se istanjili do stadijuma konca, tako da im uglavnom odgovaram: Zato što ja tako kažem i Nema telefona, u kazni ste doživotno.

To “zato što ja tako kažem” ne fermaju mnogo i obično ga demantuju sasvim razumnim objašnjenjem da u našoj kući vlada demokratija i da smo svi jednaki. A ova doživotna kazna obično traje pola dana, toliko o mom autoritetu.

Kada uradite nešto neočekivano, neželjeno, neprihatljivo, na primer, kada im uskratite celodnevno igranje igrica, klinci će sigurno da potegnu neoboriv argument: vašu mamu.

“MAMA, TUŽIĆU TE BAKI!”

E tu se oduzmem, pravo da vam kažem.

I zagrcnem se od smeha.

Jer klinci danas, da se razumemo, nemaju blage veze koliko smo se mi stvarno štrecali od naših roditelja kad smo bili mali. Nije bilo nikakvih pregovora kada nam se kaže da bacimo đubre ili da sredimo sobu. Podrazumevalo se da je škola naša obaveza, a da učenje ili neučenje donosi određene posledice. A ipak smo bili srećni, bezbrižni i bez straha. Imali smo punu slobodu, a sami smo poštovali pravila.

I kako smo sad došli u situaciju da nam isti ti naši roditelji kažu: “Ostavi decu na miru, ionako im je puna glava škole, neka se malo opuste”.

Pa opuštali su se ceo dan, mama! Što nas niste puštali da se opuštamo posle opuštanja i plandovanja ceo dan?!

Vi ste bili drugo.

Vidi, molim te. Drugo. Mi smo bili pod konac, ako mene pitate, a sad “ljubi ga baka, sunce moje, mama je baš stroga”.

Ali, znate šta? Ne bih ni volela da je drugačije.

Bake i deke su vredan resurs jer imaju onoliko priča i iskustava iz sopstvenih života da podele sa unucima.  Baka i deka su ona tanana, vredna veza između kulturnog nasleđa i porodične istorije deteta. Deca više razumeju ko su i odakle dolaze kroz vezu sa svojim bakama i dekama.

I zato, kad mi izusti to “Mama, tužiću te baki”, meni je, da vam pravo kažem, baš toplo oko srca. I ja sam trčala kod moje bake kad god mi se ukaže prilika. Naučila me je da čitam, da volim knjige, vodila me je u muzeje, pozorišta, na Kalenić pijacu i pekla mi je pile i krompir i pravila kolače kad god sam htela, pričala mi je bajke i pričala mi je o životu, naučila me je da grlim i da budem voljena.

Baš kao što moja mama danas uči moje klince. I još je bolje sad jer oni danas mogu da je vide svakog dana jer imaju tu savršenu tehnologiju koja omogućava komunikaciju i kad se nema vremena uživo. Oni razmenjuju poruke, misli, pesme preko Whatsapp, šalju joj domaći da im proveri na Viber, šalju joj fotke i video i smeju se zajedno sadržajima koje prate na YouTube-u.

I zato neka me tuži baki. Baka i jeste da “olabavi” kad vi kao roditelj zategnete. Baka je utočište od obaveza i očekivanja koje svet stavlja pred njihove male godine. Baka je ljubav i podrška. Baka je detinjstvo.

I zato uvek kažem: ‘ajde, zovi je, tuži me. I usput je pitaj kad će da nam napravi limun tortu.

Baka. Moja Mama.