Zašto je važno pričanje priče i koliko se promenilo?

10.avgust DIGITALNI RODITELJI

Otkad postoji civilizacija postojalo je i pričanje priča u raznim oblicima.

Zašto je priča oduvek bila važna?
Priča se najpre prenosila usmeno, najčešće kroz varijanate mitova. Kasnije su se pojavile knjige, čuvajući raznovrsne teme, dok se usmeni način prenošenja nastavio. Ako priču posmatramo u svetlu istorije, postaje nam jasnije da su zahvaljujući njoj bezbrojne generacije naučile da maštaju i promišljaju, ali i da vrednuju stvari, prave razliku između dobra i zla i uče o vrlinama poput skromnosti i želje da podelimo ono što imamo.
Zato je ona posebno važna u životu svakog deteta, jer omogućava da svet razumemo u različitim terminima koji su prikladni za određeni uzrast, ali i da se upoznamo sa univerzalnim vrendostima poput ljubavi, dobrote, ili da otputujemo u udaljena magična kraljevstva.

Kako se pripovedanje priča promenilo?
Nekada su priče prenošene usmeno, a zatim kroz knjige. Pre pojave interneta imali smo izbor od bezbroj slikovnica, ili knjiga bajki, priča, ilustrovanih istorija, enciklopedija, kroz koje su mladi upoznavali svet od najranijih godina do momenta kada i sami postanu roditelji. Priča se pričala pred spavanje, listanjem strana u knjizi, tako su se učila i prva slova, a pre njih i prve reči.
Digitalno doba nije učinilo da štampan oblik knjige i pričanja priče nestane, ali jeste obogatio ono što ona može da nam ponudi. Tako sada svaku životinju iz priče možemo da pronađemo na YouTube-u, a svaki izraz ili pojavu da ilustrujemo. Roditelji ne moraju više da se snalaze na sve moguće načine ne bi li deci objasnili apstraktne pojmove, dovoljno je da u Gugl ukucaju ono što ih zanima.
Sada priče nisu samo na stranicama knjiga gde miruju pa ih oživljava naša mašta, već mogu da budu obogaćene muzikom, video klipovima, aplikacijama, pa i drugačije izmenjene kada podstičemo kreativnost dece. Namesto da se oslanjamo samo na granice naše mašte, možemo da potražimo primere na internetu i dopustimo da nas inspirišu ljudi iz svih krajeva sveta.

Kako izmaštati jednu digitalnu priču?
Sasvim lako, a u tome mogu da učestvuju ne samo roditelji i deca, nego i bake i deke, ili neki drugi članovi porodice. U zavisnosti od uzrasta dece možemo postaviti osnovne likove i radnju, a onda sami smišljati priču i obogatiti je usput, tako što recimo sami nacrtamo likove u nekom od programa za crtanje, pronađemo muziku na internetu koja može da ilustruje emocije ili događaje tokom pričanja, i pustimo je dok pričamo priču, možemo snimiti video klipove pa onda praviti kolaž “stvarnog sveta” i digitalnog prostora. Mogućnostima nema kraja, sve što je potrebno je da budemo maštoviti i da uživamo u korišćenju smartfona, aplikacija ili računara, pored uživanja u samoj priči i putovanju na koje nas ona vodi.
Kada u pripovedanje priče unosimo digitalne elemente, to otvara mnogo više prostora za izražavanje deteta, ali i roditelja. Na ovaj načim priča je skrojena tačno onako kako odgovara svakom od nas, i ostavlja mogućnost za uređivanja i vežbanje nekih roditeljskih i dečjih talenata, od domišljatosti do humora.

Da li su priče samo za decu?
Naravno da ne :) Priče su za celu porodicu! Uz njih zajedno rastemo i učimo se kreativnosti, nezavisno od godina koje imamo. Tako deca od roditelja i baka i deka kroz priče uče o prijateljstvu i drugim lepim stvarima, ali svi oni od dece uče o digitalnoj niti koju svaka priča treba da ima da bi bila bogatija i bliskija generacijama koje danas odrastaju.
Pričanje digitalne priče jedan je od trenutaka najveće bliskosti porodice, pa bi u njemu trebalo što češće uživati :)