Zašto je generacija Z pod stresom

Zovu ih i “hiperkognitivna generacija”. Pod stresom su jer pred sebe stavljaju prevelike zahteve, a emotivni su i preosetljivi. Koje su najlepše njihove osobine i kako da im pomognemo da budu jači?

Svaka generacija drugačije pristupa životu. Isto važi i za one koji su odrasli u eri pametnih telefona, društvenih medija i 4G. Zumeri, rođeni od kasnih devedestih do 2k su pravi „digitalni urođenici“ i verovatno najiskusnija generacija ikada u navigaciji digitalnom sferom.

Zovu ih i „dot com deca“ i zato im je teško da se snađu u svetu u kome se kreira oko 2,5 kvintiliona bajtova podataka (to je milijardu milijardi podataka) svakog dana. Na primer, album pop fenomena Bili Ajliš "When We All Asleep, Where Do We Go?" strimovan je milijarde puta, a osvojila je više Gremija – pet samo na dodeli nagrada 2020. U TV domenu, Mili Bobi Braun, zvezda trenutnog Netflix hita „Stranger Things“, ima 58,5 miliona pratilaca na Instagramu.

Njihov medij? Digitalne platforme.

I baš zbog tih “sajber” brojki, ova hiperkognitivna generacija, paradoksalno, jedva uspeva da prati korak sa vršnjacima i pod velikim je pritiskom da ispuni očekivanja preproduktivnog sveta. A imajte na umu da ovi klinci imaju tek između 12 i 22 godine.

Zumeri sebi postavljaju visoke ciljeve i ulažu velike napore da ih ostvare, uprkos tome što imaju roditelje koji ih podržavaju.

Primarne karakteristike generacije Z su lojalnost, promišljenost, odlučnost, empatija, otvoren um i odgovornost. Studije pokazuju i da su željni znanja, vredni, kreativni i motivisani.

Ali, za razliku od milenijalaca koji su motivisani finansijskom nagradom, generacija Z ima sasvim drugačije motivacije. Ovi klinci nastoje da naprave pozitivnu razliku u životima drugih ljudi i da ispune obaveze i obećanja da ne bi izneverili druge. Takođe, vrlo strastveno se zalažu za ono u šta veruju i žele da vide napredak, a ne finansijsku korist od svog zalaganja.

Upravo ih te osobine čine ranjivima, zbunjenima, nesnađenima. I dok mi, stariji, imamo sasvim drugačije poimanje toga kako svet funkcioniše, što je ukorenjeno u našim ranim iskustvima, lako pretpostavljamo i da će svet nastaviti da funkcioniše na isti način i dalje i da mladi ljudi treba da se prilagode tom našem starijem načinu života. Ali, mladi su nužno orijentisani na budućnost i na budućnost digitalnog doba, što se prilično razlikuje od prošlosti industrijskog doba.

Zato, hajde da krenemo za njima, da od njih učimo i da im budemo podrška kad se spuste sa digitalnih orbita u stvaran svet. Pokažimo im ljubav i dajmo im stabilnost i tako će biti sigurni i ušuškani tamo odakle poleću u svet-u svom domu.