Smišljam deci priče za laku noć, a oni mogu da ih menjaju zahvaljujući digitalnom svetu

13.avgust DIGITALNI RODITELJI

Priča mame koja svake večeri smišlja priču klincima za laku noć, a onda te priče čuva na drajvu i deca mogu kad god požele da ih čitaju, menjaju, dopisuju. Tako ih podstiče da maštaju, ali i da razvijaju talente.



“Ispričaj nam kako su se smuvali Petar Pan i Vendi”, rekao mi je stariji sin.
“Bljak”, oglasio se mlađi.
“Šta ti je bljak”, pitam.
“To ljubakanje”, kaže.

Izvrnula sam se na krevet pored njih i zamislila šta bi bilo da su se Petar Pan i Vendi smuvali i srećno živeli do kraja života. Ovde imam da napomenem da imam 44 godine i da verujem da Ret Batler nije ostavio Skarlet i da ljubav zaista pokreće svet, kao u pesmi.

“Jedne kišne noći, dok je Zevs grmeo na ostale bogove i slao kišu i gromove na zemlju, dečak po imenu Petar Pan otkrio je da ima super moć da leti i da može da stigne i do svemira, ako želi. Ipak, nije želeo u svemir, već je želeo da ima nekoga s kim će leteti, smejati se, plakati i plesati. Obukao je kabanicu jer je napolju grmelo nevreme i poleteo iz svoje zemlje Nedođije kroz oluju, pa gde ga put nanese... Usput se smejao bogovima koji su, manji od makovog zrna, sedeli sklupčani ispod avalskog tornja dok je Zevs grmeo jer nisu uradili domaće zadatke kako je trebalo...”

“Dramatična si kao Neron”, rekao mi je stariji sin, “znaš i sama da domaći zadatak može nekad i da se ne uradi.”

“Ćuti, ne mora učiteljica da čuje ovo”, odbrusio mu je mlađi.

“Dobro”, rekoh, “da čujem vas”.

“Petar je leteo do jedne zgrade u kojoj je živela Vendi. Video ju je kroz prozor, pevala je uz gitaru i imala je psa. Petar se odmah zaljubio, uleteo u njenu sobu kroz prozor i rekao joj je: Ćao, ja sam Petar Pan, hoćeš da budeš moja žena i da imamo četvoro dece i dva psa?”, naređao je stariji sin.

“Bljak”, rekao je mlađi.

“Pa šta ti je sad bljak”, pitam.

“Što moraju da se žene. Neka idu na Havaje, ja ću biti pilot i odvešću ih besplatno”.

“Što da idu avionom kad Petar može da leti”, naljutio se stariji sin.

“Zašto da leti ako može da sedi i da pije sok i jede kikiriki i deca mogu da igraju igrice dok putuju”, bio je logičan mali.

“Dobro”, kapitulirao je njegov brat, “idemo avionom, ali da paziš da ih ne srušiš”.

“Pa iako ih srušim, oni neće pasti jer Petar ume da leti”, odgovorio mu je brat.

“Znači, da završimo,: Petar Pan i Vendi su se voleli zauvek, živeli su na Havajima sa decom i sa psima i bli srećni i nasmejani”, kažem.

“Da. Sutra ću da smislim od čega su živeli”, rekao je stariji sin.

“Zapiši nam ovo, mama, pa ćemo sutra nastaviti”, rekao je mlađi.

Dok sam ih ljubila za laku noć, zahvalila sam Zevsu što nas je smestio u 21. vek i dao nam mogućnost da čuvamo priče na drajvu da klinci mogu da menjaju po sopstvenom nahođenju. A ja sam se povukla u svoju sobu, pustila “Prohujalo sa vihorom” i plakala kad je Ret otišao. Ali sam se setila da svaki kraj može da se menja jer, kako kaže draga Skarlet, sutra je novi dan.