Pomozite deci da nauče da padaju

24.novembar 

Pomozite deci da nauče da padaju

 

Čitava plejada istorijskih ličnosti padala je. Čitavo čovečanstvo padalo je, rušila su se carstva, padalo se. I ustajalo. Otreseš kolena i kreneš dalje.

Imali su ideje koje su pokrenuli, koje su bile odbijene i propale su, ne jednom već mnogo puta. Ali svaki put kada nisu uspeli, birali su da se ponovo podignu preusmeravajući svoju energiju drugačije, sa fokusom na postizanje ciljeva. Imali su pozitivan način razmišljanja koji je bio usmeren na rast, što im je omogućilo da veruju da još nisu postigli svoju svrhu, ali će to postići pre ili kasnije.

 

Volt Dizni je rekao: „Ne gledamo dugo unazad. Nastavljamo da idemo napred, otvaramo nova vrata i radimo nove stvari jer smo radoznali, a radoznalost nas vodi novim putevima”.

Većina dece se plaši neuspeha i mi, roditelji, prirodno želimo da naša deca uspeju. Ali, šta ako vam kažemo da je neuspeh dobar i ključni korak na putu učenja?

Neuspeh je neophodna komponenta uspeha (NE njegova suprotnost). Ustvari, dečji mozak raste i razvija se na mnogo važnih načina kad god dođe do neuspeha. Kada deca shvate taj koncept, za njih (i za nas) mogu se dogoditi neverovatne stvari.

Zato, razmislite o svojim najvećim greškama. Verovatno su vam donele više hrabrosti, snage i mudrosti nego što je to učinio bilo kakav uspeh. Umesto da dopustimo deci da se plaše neuspeha, možemo im pomoći da ga iskoriste za učenje.

 

Dakle, kako mi kao odrasli možemo naučiti klince da je u redu pasti ili da se suoče sa izazovnim situacijama pre nego što postignu željen uspeh?

Evo nekoliko super lekcija, a i nama će dobro doći:

 

  • Naučite svoju decu da se nose sa malim greškama, a ne da ih ignorišu. Ovaj stav pomaže u izgradnji otpornosti i omogućava im da pretvore razočaranja u dostignuća.

 

  • Pustite decu da osete prirodne posledice niskog rizika. Na primer, ako vaše dete ne preda domaći zadatak na vreme, nemojte zauzimati stav ili ga braniti, već ga pustite da se nosi sa posledicama. Omogućavanje deci da praktikuju takve ishode daje im kontrolu nad njihovim odlukama i postupcima.

 

  • Pomozite svojoj deci da vide neuspehe kao priliku za rast i učenje. Razgovarajte s njima o njihovim greškama i pomozite im da otkriju načine da postupe drugačije, da bi razvili način razmišljanja za rast.

 

  • Usporite njihovo pamćenje govoreći im da je u redu da osete neprijatne i negativne emocije koje dolaze sa neuspehom, a jedino što treba da urade je da “premotaju unazad” i suoče se sa izazovima da ne bi odustajali lako u vreme teškoća.

 

  • Kao roditelji, takođe je važno da priznate i pohvalite napore vašeg deteta da završi određeni zadatak. To će ih osnažiti i povećati njihovo samopouzdanje na pravi način. Na primer, recite detetu: „Ponosan sam na napore koje si uložio da daš sve od sebe“. Važno je izbegavati potrebu da se “naduvavaju” lažne pohvale kada deca nisu učinila ništa. To može dovesti do nepotrebnog preteranog samopouzdanja.

 

Kao roditelji, moramo osigurati da naša deca shvate da je neuspeh samo „prvi pokušaj učenja“ i da im pružimo alate za razmišljanje, preispitivanje i ponovno podizanje. Moramo sa njima podeliti svoje priče i reći im da je u redu da ne uspeju i da dožive razočaravajuće trenutke, ali da se više trude da postignu svoje ciljeve. To će im pomoći da se raduju svakom malom uspehu, da veruju u sebe i da izgrade celokupno samopouzdanje.