Ne uzimaj slatkiše od stranaca, verzija za 21. vek

02. Avgust

Jedna od najvažnijih lekcija za svako dete, ma u kom dobu odrastalo, bila je „ne pričaj s nepoznatim ljudima“, i roditelji su se dobro potrudili da nam to utuve u glavu, kao i njima njihovi. Ipak, danas su se nepoznati preselili na Internet – gde vrlo lako mogu doći do vašeg klinca ili klinke, ponašati se dovoljno prijateljski i zavodljivo da zadobiju njihovo poverenje. Kako se protiv toga boriti? U ovom tekstu pričamo o kontaktu s onlajn strancima.

I deca žive na internetu

Danas sve obavljamo onlajn – i nije ni čudo što nas i deca u tome prate. Naposletku, oni su rođeni u svetu u kome biti diskonektovan s mreže znači nešto nesvakidašnje, netipično i, u neku ruku, nenormalno. Različita istraživanja u prethodnom periodu otkrivaju da čak do 40% dece i tinejdžera na internetu ima kontakt s nepoznatim ljudima. Ovo samo po sebi ne mora biti zabrinjavajuće – nepoznata osoba u ovom kontekstu jeste neko koga dete ne poznaje uživo, a to može biti i vršnjak iz drugog grada ili drugog kraja grada. Ipak, sama ta činjenica da je u pitanju neko nepoznat treba da upali lampicu u glavi roditelja – tek toliko da budu na oprezu. 

Potencijalni kontakt dece s predatorima stavlja u opasnost i njih i celu porodicu, te je zato važno da ona to razumeju. Istraživanja su pokazala da je preko polovine ispitane dece i tinejdžera dalo svoj broj telefona strancima: manji je procenat onih koji su zapravo razgovarali telefonom, ali ih se više dopisivalo. Prema jednom istraživanju, čak petnaest posto ispitane dece pokušalo je da se nađe s nepoznatom osobom, a jedanaest je u tome uspelo na javnim mestima, dok je šest posto dalo svoju adresu.

Do doba kad napune trinaest godina, čak trećina njih provodiće na internetu više od četiri sata dnevno. Velik broj dece priznaje da je onlajn i nakon što zvanično odu na spavanje – 49% posle 11 sati tokom radnih dana, a 33% posle ponoći. To je dosta prilike za nevolju – ako se s njima ne razgovara na vreme.

Kako se čuvati?

Dok surfuju ili igraju video-igrice, deca su i dalje u udobnosti i sigurnosti svog doma. Ako su pritom i anonimni, može im delovati da su savršeno zaštićeni. Ipak, to nije tačno i prestaje da bude tačno onog momenta kad se upuste u konverzaciju s nepoznatom osobom. Objasnite im da budu pažljivi oko deljenja ličnih informacija. Ponekad predatori imaju mehanizme koji detetu deluju nevino, a zapravo kriju izvlačenje informacije o veoma ličnim stvarima. Vi sigurno ne biste nekom nepoznatom na mreži odgovorili na pitanje „kako ti se zvao omiljeni nastavnik“ i „kad ti je rođendan“, zar ne? Objasnite i svom detetu zašto!

U slučaju pitanja koja gađaju na krađu ličnih informacija, kao gorenavedena, dajte detetu jednostavan hint: da li bi odgovorili na to pitanje nekome koga su upravo sreli na ulici? Ako je odgovor ne, neka im to bude znak da odgovor izbegavaju i onlajn.

Kako znati da li je simpatični neznanac vršnjak ili predator?

Nažalost, deca nikad ne mogu biti sigurna u ovo. Posebno zato što su sama suviše mlada da razumeju da ih taj neko s druge strane ekrana, ko je zabavan i fin – možda laže. Upravo je zato ključno edukovati decu da biste ih zaštitili. I nikada nije prerano za to. Naprotiv, o opasnostima digitalnog prostora, pa i o predatorima, treba da ih učite onog momenta kad u njega zakorače.

Pričajte sa njima

Važno je da objasnite detetu šta jeste, a šta nije normalno u kontaktu s ljudima s interneta. Pričajte im o tome šta je gruming – građenje emotivne veze s detetom radi neke dobiti, bila ona seksualna, ekonomska ili nešto treće. Loše je nažalost to što dete najčešće nije svesno da je grumovano, već misli da je upoznalo nekoga ko ga konačno razume i ceni. Upravo je zato bitno da imaju validaciju kod kuće, da znaju da ste vi njegov najveći saveznik i da ga niko ne voli više od roditelja. Objasnite im da su neki ljudi loši i pretvaraće se da su njihovi vršnjaci u omiljenoj video-igri. Učite ih postavljanju granica, u onlajn svetu isto kao i oflajn, i da je crvena zastavica ako odrasli te granice ne poštuju. Učite da ih ne dele lične podatke kao što su ime, prezime, adresa i škola, jer tako mogu dospeti u opasnost. I najvažnije, neka budu potpuno sigurni da uvek mogu da vam se obrate i da ih nećete osuđivati ni zbog kog njihovog postupka.

Na šta obratiti pažnju

I pored redovne priče o ponašanju u digitalnom prostoru – i iskoristite svaku priliku koju možete! – ostanite i dalje u stanju pripravnosti. Ako je vaše dete iznenada počelo da provodi previše vremena za računarom ili tabletom, ljuti se na vas i ne želi da dirate njegov telefon, možda ga neko grumuje. Još jednom, razgovor je najvažnije što možete da ponudite, kao i poverenje. A poverenje se gradi daleko pre nego što ćete detetu kupiti prvi mobilni telefon.