Leto kada sam naučila šta je slomljeno srce jednog tinejžera

Znala sam da će doći i taj dan, ali nisam ga baš talo brzo očekivala. A dočekala sam ga nespremna: moj prvenac i uzdanica moja S. zaljubio se i odmah nesrećno. Slomila mu je srce Lena, nova devojčica u odeljenju, koju je smuvao njegov najbolji drug. Peti razred, hormoni, kraj godine i slomljeno srce. Fantazija o kakvoj sam maštala čitavog života :)

Došao je snužden, bacio ranac na patos i izjavio: Moj život nema smisla, selim se kod bake.

Argument “selim se kod bake” poteže se svaki put kad negde zapnemo. Zato što je baka utočište od zlog spoljnog sveta u koji ga ja bacam “bezdušno” i bez kompromisa.

Šta se desilo, pitam suptilno.

1. i Lena su se vratili iz škole i držali su se za ruke.

Opa!

Šta opa? Trebalo je da JA držim njenu ruku, a ne on. Štreber.

Bože, pa kakve veze ima što je štreber, on ti je najbolji drug, to je veći problem.

Nije mi ni drug, ni najbolji.

A da li on zna za tvoja osećanja prema njoj?

Ne zna.

Pa što se onda ljutiš?

Zato što se zaljubila u njega, a ne u mene. On je lepši.

Ne zaljubljuju se devojčice u lepotu,nego u humor i pamet, slagah masno, ali belo. Da li želiš da razgovaraš o tome? Možda možemo da smislimo neki način da joj daš do znanja da ti se sviđa?

Aha, šta, da budem kao on da optimum devojku najboljem drugu!

Pa šta želiš da uradimo?

Da me spakujemo i da se preselim kod bake, neću više da idem u školu, ni napolje, da ih gledam kako se smeju i drže za ruke.

Reče i pruži se na patos koliko je dug, a to je prilično. Legnem pored njega i kažem: I mene je Miša ostavio zbog moje najbolje drugarice. A da nije, ko zna da li bih posle upoznala i zaljubila se u Sašu i bila srećna ceo letnji raspust 92. godine.

To je bilo u prošlom veku kad niste imali vajber.

Pa šta sad vajber ima s tim, pitam.

Ima, sad moram da gledam kako ljubavišu u grupi. Sad ću da izađem iz grupe.

A kako ćeš onda da znaš šta imate za domaći, ako izađeš?

Neću da imam domaći, ispisujem se iz škole i selim se kod bake.

Plač.

Zaglim ga i otplačem i ja u sebi sve prošle ljubavi.

Prva ljubav može biti veoma emocionalno iskustvo, a isto važi i za prvo slomljeno srce, kažu psiholozi. Nikada nije lako videti dete povređeno, ali možete olakšati njegovu borbu tako što ćete ostati otvoreni i dostupni za slušanje.

Priroda prvog slomljenog srca znači da vaše dete nikada nije prošlo kroz to – nije iskusilo da se oseća bolje vremenom i da će voleti nekog novog, tako da im može biti teško da zamisle da situacija može da bude bolja. Takođe, deca se upoređuju sa drugima i mnogo im je stalo do toga šta drugi misle, tako da se odbijanje može doživeti dramatično ako znaju da je njihovo slomljeno srce „javno”.

Šta da radite?

1. Svaki put kada otvorite vrata komunikacije sa svojim detetom, veća je verovatnoća da će doći do vas kada se muči.
2. Čak iako odmah ne prihvate vaše predloge, znaće da vam mogu doći u budućnosti.

Slušanje i potvrđivanje iskustva vašeg deteta naučiće ga da vam može verovati u teškim vremenima.

1. Možda ne deluje tako, ali slomljeno srce može biti dobro. To znači da vaše dete uči o sebi i šta želi od budućeg partnera. Ako ste i sami u nedoumici kako da postupite, samo biti tu da ih saslušate i podsetite ih da su voljeni jedan je od najboljih načina na koji možete pokazati svom detetu ljubav.

A možete i zajedno da ležite na podu i da do daske odvrnete “praistorijsku”, ali večno lekovitu Gloriju Gejnor i I Will Survie i pevate dok ne vidite opet te slatke zubiće koji proviruju pod usnama koje su do pre pet minuta bile stisnute u tugu.