Kako bismo otpratili nekoga pre društvenih mreža
18. Mart
Kada smo prijateljstva preselili na društvene mreže, dobili smo mnogo “prijatelja”, a poneke smo i izgubili. Virtuelna prijateljstva, ljudi znani i neznani, postali su naša realnost, a broj lajkova ispod fotke nekakvo merilo popularnosti. Dobra strana medalje je konekcija sa velikim brojem ljudi, povezivanje sa onima sa kojima smo nekad prijateljovali pa izgubili kontakt tokom vremena, upoznavanje novih ljudi, zabavnih, inteligentnih, duhovitih, neobičnih, običnih…
Nekada smo za upoznavanje koristili leksikone, danas koristimo mreže. Nekada smo flomasterima na fotki škrabali lice ljubavi sa kojom smo raskinuli, danas nas od ljubavi deli jedan “unfollow but stay friends”.
Prijateljstva su danas digitalizovana, emocije su i dalje stvarne, ali šta da radimo kada nekoga ne želimo među prijateljima, a glupo nam je da ga otpratimo ili izbrišemo ili, ne daj bože, blokiramo? Fotku ne možemo da ogulimo makazicama za nokte dok besnimo uz neki hard rok pa je posle bacimo u đubre ili zaturimo u dno ormana, u neku kutiju gde će sakupljati prašinu naše mladosti. Sve što uradimo online, vidljivo je i jasno kao dan i moramo da budemo vrlo odlučni u nameri da kliknemo unfollow jer posle nema vraćanja. Zapravo, ima, al vrlo je neprijatno da ponovo šaljete request nekome ko misli da ste i dalje prijatelji.
Ali, unfollow je pola zdravlja i brz i jednostavan postupak za selekciju fida. Društvene mreže služe da se osećate bolje, a ne da se osećate loše.
Milenijalci i oni malo stariji muku muče sa savešću kada treba da otprate ili nekoga da skinu sa liste prijatelja, ali Alfa generacija nema tih problema. Statistike pokazuju da su društveni mediji ojačali odnose čak 83% tinejdžerskih korisnika.
68% tinejdžera kaže da ih ljudi na platformama podržavaju u teškim ili izazovnim vremenima - to je velik broj, pa ako se ikada osećate preplavljeno emocijama ili jednostavno “blue”, ne zaboravite da se obratite prijateljima.
Ali, prijateljstvo na mrežama takođe može i da boli. 53% tinejdžera videlo je prijatelje koji objavljuju fotke događaja na koje nisu pozvani. Prema statistici, 21% tinejdžera navodi da se oseća loše zbog onoga što vide kod drugih prijatelja na društvenim mrežama. Međutim, svi to doživljavamo i važno je imati na umu da i naši fidovi verovatno čine nekoga pomalo ljubomornim. Umesto da osećate zavist, pokušajte da se preispitate zašto se tako osećate. Velike su šanse su da je to nešto što možete promeniti ili vas čak zapravo ni ne zanima!
Evo još malo zanimljive statistike:
- 58% tinejdžera koji koriste društvene medije ili mobilne telefone zapravo su otpratili osobu u koju više nisu zaljubljeni ili koja je njih prethodno otpratila
- 45% tinejdžera blokiralo je bivšeg prijatelja
- 63% devojaka prestalo je da prati ili je skinulo i blokiralo bivšeg dečka, a to je uradilo samo 53% muškaraca!
Naš mozak može da razlikuje ćaskanje na mreži i društvenu interakciju tet a tet i izgleda da smo razvili zasebanu energiju samo za upotrebu na društvenim mrežama. Samo da napomenemo da postoji ograničenje sa koliko ljudi zaista možemo da budemo u kontaktu i za koje imamo energiju. To čak znači i da kasni noćni sati provedeni u razgovoru sa strancima na mreži oduzimaju energiju koja nam je potrebna da bismo bili u kontaktu sa ljudima koje zapravo poznajemo van mreže.
„Izgleda da zaista možemo da se nosimo sa oko 150 prijatelja, uključujući članove porodice i ta granica postavljena je veličinom našeg mozga““, kaže psiholog dr R.I.M Danbar, profesor na Odeljenju za eksperimentalnu psihologiju Univerziteta u Okfordu.
U prevodu: “Prijatelj svih nije ničiji prijatelj”, Aristotel.
Što znači: “Prijatelj je onaj koji te poznaje kakav stvarno jesi, shvata šta si prošao, prihvata šta si postao i još uvek ti dopušta da rasteš“ Šekspir.
Birajte pametno.