Internet pamti
04. Avgust
Šta vaše dete najradije radi s telefonom u ruci ili za računarom? Gleda omiljene jutjubere? Zabavlja se uz TikTok? U tom slučaju nije neverovatno zamisliti da će i samo pokušati da se pridruži svetu kontent-kreatora. Čak i ako ga ne privlači slava, možda ima – uz vaš blagoslov i nadzor – profil na Instagramu gde povremeno kači fotografije. Koliko je u tome pažljivo?
Internet je brz, brži nego što je ikad bio, a naša pažnja sve slabija. Svakog dana do nas će doći desetine hiljada informacija – od naslova, članaka, statusa, tvitova, preko fotografija do videa i komentara. Lako je pomisliti da smo u takvom svemiru i beskonačnom prostoru mali i nebitni, posebno ako ste dete koje je svakako naviklo na kolektiv odeljenja i škole u kom je tek jedno od mnogih. U neku ruku to jeste tačno – sve ono što stvaramo na kraju bude tek nekoliko od tih desetina hiljada informacija koje će prozujati pored naše publike. Ali nakon što prozuji, ono tu i ostaje.
Šta to znači u kontekstu vaše dece i toga kako ona koriste Internet, a kako bi trebalo da ga koriste?
Možda će neko za deset ili dvadeset godina zameriti vašem omladincu, kog želi da zaposli, što se fotografisao ili snimao u nekom suludom aktuelnom izazovu, na primer. Zašto proveravati istinitost te hipoteze?
Deca i tinejdžeri često nisu svesni toga ko sve može da vidi stvari koje objavljuju. Ako vole i koriste TikTok, iskoristite to da sa njima razgovarate o viralnosti. Sećate li se eksperimenta kojim je nastavnica želela da nauči decu upravo viralnosti, gde je zamolila svoje prijatelje na fejsbuku da šeruju fotografiju i napišu odakle su? Očekivano, fotografija je obišla svet u rekordnom roku.
Slikovit način kako možete detetu pokazati zašto treba da pazi šta objavljuje na internetu je sledeći: da li bi bilo spremno da to isto pokaže bilo kom prolazniku, ili pak celoj porodici i svima koje poznaje? Ako je odgovor ne, onda najverovatnije nije najpametnije „kačiti“ takav sadržaj na mreže.
Čak i ako su u pitanju sajtovi s podešavanjima privatnosti, u doba skrinšota nemoguće je sakriti se od tuđih očiju – a ponekad te oči nisu dobronamerne.
Razgovarajte sa detetom o tome koliko je problematično deliti geolokaciju: uvek postoji opasnost od predatora i čak pljačkaša, ukoliko dele lokaciju svog doma ili ju je dovoljno lako zaključiti. Ukoliko žarko žele da podele tačno mesto na kom su bili, uvek postoji opcija da se lokacija podeli kasnije, a ne u realnom vremenu.
Teško je nekad biti manje kul od ostatka društva, posebno u osetljivim godinama, ali ako objasnite detetu na vreme koje su zamke u koje može upasti, i ono ih razume godinama unapred pre nego što se nađe na hit mestu za svoje društvo, šanse da se ono ponaša na bezbedan način rastu.
Još jedna opasnost o kojoj vaša deca sigurno ne razmišljaju jeste ucena. Ukoliko okače neki sadržaj koji ne odgovara potvrdno na pitanja o tome da li smeju svi da ga vide i da li bi eventualno bilo posledica kad bi postao viralan, postoji šansa da taj sadržaj neko zloupotrebi. Naglasite detetu da postoji opasnost da će ono što okači moći biti iskorišćeno za ucenu ili iskorišćavanje informacija za hakovanje naloga, na primer – u zavisnosti od toga kakav je sadržaj. Mnogo je lakše, objasnite, razmisliti na vreme o objavljivanju nego posle imati glavobolju. Posebno kad znaju da stvari koje obrišu nikad nisu zaista obrisane. Podsetite ih još jednom na skrinšot, i na tešku lekciju koja će ih sigurno dočekati nekad u budućnosti: ne žele im svi dobro.
Naučite svoju decu da razmisle pre nego što kliknu „objavi“. I podsetite ih da se ne ustručavaju da vam se obrate ukoliko se nađu u neprijatnoj situaciji. Podsećajte ih na to stalno.