Dvougao: mama i ćerka o prijateljstvu u digitalnom dobu

23.jul DIGITALNI RODITELJI

Kako prijateljstvo u digitalnoj eri deluje iz ugla mladih, a kako iz ugla roditelja koji pamte i “analogne” trenutke? O tome smo razgovarali sa mamom Jelenom i njenom ćerkom Anđelom, uživajte u njihovim odgovorima :)

Anđela, 15
Šta ti se najviše dopada kad je reč o digitalnom dobu u kom živimo?
Mnogo mi se dopada to što mogu da pričam sa prijateljima kad god želim i što mogu lako da pronađem informacije koje me zanimaju. Volim da slušam muziku i da gledam serije i filmove na Netflixu, takođe da istražujem o poznatim ličnostima i raznim temama koje me zanimaju. Internet koristim i da učim nove jezike i muzičke instrumente.

Kada slušaš o vremenu pre interneta, možeš li da ga zamisliš, i kako izgleda?
Mene je uvek zanimalo kako je izgledalo sve pre interneta pa sam istraživala na internetu a i pitala mamu, da čujem njenu perspektivu. Pričala mi je da je za vreme 90ih bilo ratova, sankcija i bombardovanje i to me je potreslo. Bilo je teško čuti i zamisliti kako je ona provodila vreme bez interneta pa čak i struje u to vreme. Podseća me malo na ovu pandemiju, ali su uslovi u odnosu na to vreme dosta bolji.

Šta karakteriše prijateljstvo u digitalnom dobu?
Prijateljstvo u digitalnom dobu karakteriše to što možemo lako da komuniciramo sa prijateljima. Na primer, za vreme vanrednog stanja smo stalno pričali preko video poziva i pomagali jedni drugima oko školskih zadataka. Ali, nisu bezbedna jer ako se poverimo osobi ona lako može da skrinšotuje naš razgovor/sliku, pošalje drugima i ugrozi našu privatnost. Nisam baš tip za igrice ali ponekad se priključimo na video poziv i crtamo.

Da li misliš da se ono razlikuje u odnosu na generacije pre interneta?
Mislim da se mnogo razlikuje jer su se oni dosta vise družili uživo jer nije bilo tehnologije kakve ima danas. Mada, ja često idem sa društvom na Kalemegdan, vozim skejt i upoznajem nove ljude.

Šta misliš, kakva će biti prijateljstva u digitalnoj budućnosti?
Nisam sigurna ali mislim da ćemo sve manje izlaziti napolje, a sve više komunicirati preko tehnologija. Planeta je konstantno ugrožena i dešavaju se ozbiljne klimatske promene što čini izlazak napolje težim.

Jelena, 42
Koje vreme ti je je draže kad je reč o prijateljstvu, digitalno ili ono pre njega i zašto?
Svako vreme ima svoje lepe i manje lepe strane, prijateljstva su mi jako važna, s obzirom na to da u digitalnom dobu možemo svakodnevno održavati prijateljstva na daljinu a ja imam puno prijateljica koje žive van Srbije, meni je, moram priznati draže digitalno doba. Od detinjstva sam volela dopisivanje i taj osećaj iščekivanja pisma i dečijeg radovanja kada ono stigne. Sa dolaskom interneta dopisivanje se ubrzalo i raširilo, otvorilo mi neka nova vrata da saznam kako ljudi žive na različitim krajevima planete, kao i laku dostupnost raznim informacijama i učenju.

Kakvo je bilo prijateljstvo u vreme pre interneta, a kakvo je danas?
Skoro da sam i sama zaboravila kako je bilo :)) Kao dete, sećam se da sam retko dane provodila u zatvorenom prostoru, pošto sam živela na selu, sva druženja i dečije igre odvijale su se u dvorištima, po komšiluku i u prirodi. Osim gledanja TV-a koji je u to vreme imao ograničeno vreme prikazivanja dečijeg programa, nije bilo razloga biti unutra sem u slučaju lošeg vremena. Ako nam je bilo dosadno, čitali smo knjige i stripove, igrali društvene igre ili se prepuštali mašti. U tinejdžerskom dobu bila su aktuelna kućna okupljanja i prespavavanja kod drugarica. Bili smo više upućeni jedni na druge i više vremena provodili napolju ili se okupljali jedni kod drugih, Moram da priznam da je bilo zanimljivo, dogovoriš se sa društvom da se nađete na nekoj tački u gradu i to je to, čekate se tu, ne postoji mogućnost da se javiš ako te nešto spreči da dođeš. Ne mogu možda adekvatno da procenjujem iz ugla mame kako se danas deca druže, jer i dok sam ja odrastala stariji su imali tu notu nostalgije kako je u njihovo vreme bilo bolje, ali definitivno primećujem da su deca danas u intenzivnijoj komunikaciji i više usmereni na svoje telefone nego jedni na druge kada su zajedno, češće su na raznim društvenim mrežama nego napolju, što je opet deo nekog drugog vremena. Ono što mogu da kažem iz svog iskustva je da sa zrelošću dolazi i više odgovornosti u smislu bliskih prijateljstava koja se grade i održavaju godinama, te su samo nastavljena i u digitalnom prostoru. Isto važi i za samo korišćenje interneta koje zahteva neka znanja i dozu opreza i odgovornosti, kako bismo znali da štitimo sebe i osobe sa kojima smo u kontaktu.

Šta ti je omiljeno u digitalnom, a šta u onlajn dobu u odnosu na druženja sa dragim ljudima, a šta ti se manje dopada?
Kao što sam napomenula, jedna od dobrih strana interneta je mogućnost da komuniciram sa prijateljicama koje žive na raznim tačkama planete i da, iako su daleko, imam osećaj da su deo mog života. Takođe, nekada je internet prednost, u slučaju neke hitne situacije u kojoj je nama ili nekome potrebna pomoć, brzo možemo da dođemo do podrške ili da je pružimo kome je potrebna. Mač sa dve oštrice jeste 24/7 dostupnost online, pa je nekada teško da se postave granice kada nam je potrebna podrška, komunikacija sa prijateljima, kada smo tu za svoje prijateljice, kada se cimamo oko posla a kada nam treba odmor što može dovesti do anksioznosti. Ne dopada mi se otuđenost koja nema veze sa samim internetom koliko sa neoliberalnim kapitalizmom i nedostatkom vremena da se viđamo na regularnoj bazi sa dragim ljudima onoliko koliko bi želeli, nekada je vreme bilo rasterećenije.

Da li bi se nekad vratila u vreme pre interneta?
Pošto sam i kao mala bila fascinirana kompjuterima, igricama i internetom, ne bih se vratila u vreme kada ga nema, internet nam je ipak dao mnogo mogućnosti, naše je da ga mudro i odgovorno koristimo.

Kako ti današnja prijateljstva mladih izgledaju iz ugla mame?
Ponekad zabrinjavajuće, po fizičko i mentalno zdravlje. Sa dolaskom tehnologija deca su postala manje fizički aktivna, manje se igraju i druže napolju, a s druge strane roditelji ne mogu ili ne umeju uvek da kontrolišu čemu su deca različitog uzrasta izložena korišćenjem interneta. Pored pozitivnih stvari koje nam postojanje interneta omogućuje, kao što je dostupnost informacijama i učenju, druženju na daljinu sa drugarima koji ne žive u istom gradu i raznim sadržajima koje možemo da delimo, internet ima i svoje negativne strane. Deca i mladi su često izloženi neprikladnim sadržajima za svoj uzrast, nemaju predznanje koje bi ih zaštitilo od potencijalnih predatora. Nekada se vršnjačko nasilje svodilo na fizički prostor sada se prelilo i u virtualni prostor gde se brišu sve granice, jer između ostalog, internet daje dozu lažne anonimnosti te je primećen porast digitalnog vršnjačkog i rodno zasnovanog nasilja. Deca i mladi često umeju da budu surovi prema svojim vršnjacima, a nemaju u velikoj meri razvijen osećaj za odgovornost niti razmišljaju o posledicama svojih dela a posledice po mentalno zdravlje mladih su jezive.

Šta misliš, kakva će biti digitalna budućnost i kakvo će biti prijateljstvo u njoj?
Iskreno, plašim se i da zamislim našu digitalnu i uopšte budućnost. U velikoj meri verujem da će to zavisiti od globalnih geopolitičkih dešavanja. Poslednjih meseci se suočavamo sa novom situacijom na globalnom nivou, samoizolacija zbog pandemije nas je naterala da promenimo svoje navike i da veći deo života, posao i komunikaciju prenesemo u virtualni prostor. Deca imaju školu online, druže se online, rade domaće zadatke zajedno online, odrasli organizuju kafe sa prijateljima na Skype-u ili Zoom-u... U tom smislu, kao neko ko je preživeo 90-te, restrikcije struje i sankcije, mogu da zamislim koliko bi nam bilo teže da u izolaciji nemamo bar tu vrstu prozora u svet i mogućnost komunikacije sa drugim ljudima kako bi održali razum, a s druge strane svesna sam da većina ljudi na planeti nema tu privilegiju.