Anketa za roditelje: kako provodite slobodno vreme sa decom?

16.januar DIGITALNI RODITELJI

Porodicu najpre čini njeno emotivno jezgro - ljubav između roditelja i deteta, ali je digitalna revolucija donela mnoge promene koje na različite načine utiču na porodični život. Zato smo istražili koliko mladi roditelji u svakodnevni život unose digitalno i kako se u svemu tome snalaze sa decom.

Tako nam je jedna mama napisala da sa svojom malom ćerkom vreme provodi najpre u nekim drugim aktivnostima, a digitalno u celu priču unosi u što manjoj meri, jer smatra da decu do tri godine treba što manje izlagati uređajima:

“Iskra i ja obično ucimo praktične stvari, jer ona tako navodi igru - otključavanje, brisanje, obuvanje, usisavanje, itd. Između toga sviramo, slikamo i crtamo, igramo, učimo malo da čitamo (imam neke kartice za tu svrhu koje sam sama izradila), slažemo slagalice, brinemo se o lutki, šetamo se, penjemo se i tako. Odemo i na kocerte, plivanje i slično. Telefon, televizor i lap top poznaje kao aparate i kao sredstva sa kojih potiče muzika, ali ne i pokretna slika.”
Bela

U nekim porodicama nema TV-a, ali se svet digitalnog otvara kroz neke druge kanale, i doziranje sadržaja dostupnih na internetu:

“Naša Ksenija ima 4 godine, Njen kontakt sa digitalnim svetom u ovom trenutku njenog života se najviše odvija kroz crtane filmove. U kući nema TV-a, radi dobrostanja svih ukućana, pa tako i razume se, najmlađeg. Moderni internet mediji funkcionišu poput interaktivne biblioteke, pa se brže nego ikada mogu otkrivati detetu razni zanimljivi sadržaji, ima fenomenalnih emisija zaista, koje su dostupne jednim klikom miša. Međutim, naš stav je oprezno ''doziranje'' svakog novog sadržaja u datom trenutku. Pitanje koje nas uvek muči vezano za ovu temu jeste neverovatna korelacija u porastu dece sa autističnim poremećajima i istovremene masovne dostupnosti ručnih prozora u svet digitalnog, do juče nezamisliv čoveku. Prema tome, većinu dnevnih aktivnosti usmeravamo ka provođenju što više vremena napolju ili barem malo dalje od ekrana.”
Dušan

Neki smatraju da svet digitalnog nije najbolja ideja kada su deca mala, pa umesto toga nastoje da sa decom provedu više vremena napolju, i sami kreiraju interaktivne situacije:

“Dnevno, zbog posla, na mrežama provedem nekoliko sati. Broj senzacija koje me napadnu sa ekrana je ogroman. Upravo iz tog razloga, ali i činjenice da znam šta je mene kao klinku radovalo, svojoj ćerki za četiri godine nijednom nisam stavila tablet u ruke, telefon je držala tri puta, da pogleda fotografije sa mora. Kada je tražila da ga uzme i četvrti put, shvatila sam koliko se dete lako “navuče” na tehnologiju. Naravno, ako mu dozvoliš. Kod kuće boji, crta, igra se… Ne bi me činilo ponosnom da sa četiri godine ume sama da ode na aplikaciju recimo jutjuba i nađe šta želi. Mene ponosnom čini kada uzme slikovnicu i pravi se da je sama čita, izmišljajući svoj tekst. Ne shvatam uopšte zbog čega se vodi polemika tehnologija, da ili ne u tim godinama. Jasno je ko dan šta je zdravo, a šta može da dovede do zavisnosti zbog koje dete više neće na noši da bude bez tableta u ruci.”
Jovana

Veoma je važno pronaći ravnotežu između digitalnog i “realnog” sveta, a posebno je bitno zajednički provedeno vreme u aktivnostima koje su povezane sa onlajn svetom:

“Kod nas u kući se gledaju crtaći, sluša muzika, igraju igrice. Ponekad čak i preteramo s tim, a to se obično dešava kad su deca prehlađena i moraju da miruju, a ja sad tad uglavnom umornija nego inače (manjak spavanja zbog noćnih buđenja zbog tegoba). Tad najviše volim da sednem uz njih, da se zagrlimo i da makar zajedno gledamo nešto i pričamo o tome. Smatram da je jako bitno imati ravnotežu, koju, eto, mi ponekad izgubimo. Ali svi već znamo da je svakodnevno višesatno sedenje pred ekranom katastrofalno po dečiji psiho-fizički razvoj. S druge strane, umereno gledanje pažljivo izabranih kanala može i pozitivno da utiče na decu. Svedok sam njihovog učenja novih reči kroz razne video formate, preuzimanje ideja iz crtanja i postavljanja pitanja i povećanog interesovanja za neke nove pojmove koje su videli baš na ekranima. Neki moj zaključak bi bio da pazite šta vam deca gledajui da vodite računa o vremenu provedenom ispred ekrana. Primetila sam da je TV na neki način bolji jer deca ne mogu da upravljaju crtaćima koji idu svojim redom na dečijim kanalima pa u trenucima izgube interesovanje i lepo se zaigraju. Dok sa telefonima i tabletima nije tako zbog osećaja da oni upravljaju nečim i mislim da mogu satima da vrte youtube ili bilo šta gde osete moć upravljanja."
Dragana

Roditelji u kontekstu digitalnog razmatraju i problem medijske pismenosti, uz oprez i preuzimanje odgovornosti, gde žele da izdvoje kvalitetan sadržaj za dete, a ne očekuju da to uradi neko drugi:

“Digitalno je, naravno, uključeno i u živote naše dece - ćerke od tri i sedam godina, baš kao što je uključeno i u živote, nas, odraslih. Naravno, oprez je maksimalan, jer se standardi menjaju, i morate videti šta je najbolji standard za vaše dete, a ne da čekate da ga sistem uspostavi. Najbolji primer je standard u vezi sa nošenjem mobilnih u osnovne škole. Od nedavno su te sprave zabranjene u Francuskim školama, a pre toga u Sloveniji, a sve na bazi negativnih efekata koji su se pokazali u praksi. Dok se ovde ta norma uvede, mnogo će vode proteći Dunavom. Jer se standardi u digitalnom dobu menjaju, i mi moramo biti u duhu vremena. Prema savetu stručnjaka, dajemo deci i igrice i crtane filmove, ali to mora biti nadoknađeno barem trostruko - fizičkom i socijalnom aktivnošću, na otvorenom. A pre toga, svaki digitalni sadržaj mora biti bezbedan i prilagođen. Odnosno, proveren od strane nas. Čak smo jedanput podesili tablet na ''kids mode'' jer bi trebalo sam u odnosu na godište da prilagođava sadržaje. Ali, ni time nismo bili zadovoljni jer su to uglavnom bile komercijalne igre i videi brendiranih dečijih kanala. Dakle, moramo biti digitalni filter svojoj deci. A usput ih neprekidno učiti medijskoj pismenosti. To je predmet broj jedan, po mom mišljenju. I školi i van škole. Samo što, na žalost, osim na nivou jednog projekta, još kod nas ne postoji.”
Petar

Postoje i porodice gde je digitalno apsolutno prihvaćeno i postalo je deo svakog segmenta života, naravno, uz svest o potencijalnim opasnostima ali i prednostima za učenje koje donosi svet interneta, aplikacija i raznih pametnih uređaja:

“Mislim da je danas prosto nemoguće odvojiti digitalno od analognog, a mislim i da nije ni potrebno, jer “digitalno" obogaćuje naše živote na sto načina. Naš sin Filip (5) obožava Lego kockice i sve slične graditeljske igračke, obožava knjige, naročito one o životinjama, obožava da vreme provodimo po parkovima i igralištima i ponekad je baš teško odvojiti ga od drugara u vrtiću i odvesti kući. Naravno, isto tako obožava i Youtube, i često ga uhvatimo kako gleda klipove o Lego setovima i planira šta ćemo mu kupiti sledeće. Razume odlično da na Youtubeu i internetu generalno može da se pronađe baš sve, pa često traži da mu pokažemo fotografije ili snimke nekih životinja, specijalnih vrsta riba i sl. iz njegovih knjiga koje čitamo pred spavanje. Bokserska borba kengura je bila apsolutni hit neko vreme. Mi, njegovi roditelji, zavisni od svojih telefona i društvenih mreža, shvatamo odlično i sve rizike preterivanja u bilo čemu, pa i u digitalnom svetu, pa pokušavamo da Filipu usadimo razumevanje tehnologija kao nečega što nam unapređuje svakodnevicu, a ne kao čistu zabavu. Povezivanje Google Home uređaja sa svetlima, klimom i TV-om, odnosno glasovno upravljanje uređajima, postavljanje alarma za kraj gledanja crtaća komandom “Hey Google, alarm in 5 minutes” i slično, samo su neki od primera gde je Filip još i pre 4. rođendana počeo da koristi i razume digitalni svet. U poslednje vreme se kroz igru polako bavimo i algoritamskim razmišljanjem kroz jednostavno programiranje kretanja robota. Za njega je to samo igra, a ja sam nekako siguran da će mu značiti, ako ništa drugo a ono da se lakše zainteresuje za kompleksnije Lego setove kojima bih ja da se igram ????. Inače, fasciniran je i mojim pametnim satovima i narukvicama, i ne propusti priliku da čačka i klikće i traži da mu kupim jednu kako bismo mogli da se takmičimo ko će moći više da pređe koraka dnevno.”
Nikola

Kakva god bila vaša odluka kad je reč o “doziranju” digitalnog, treba uvek imati u vidu budućnost, u kojoj nas po svemu sudeći, čeka još brža promena, i nove mogućnosti. Zato je na nama da zajedno sa decom učimo kroz zajedničke aktivnosti u onlajn i oflajn svetu. Važno je da ih upoznajemo sa svetom aplikacija i raznovrsnih eletronskih uređaja, kako bi kasnije i bez naše pomoći znali da pronađu ravnotežu koja im prija tako da ne provedu previše vremena onlajn, ali da takođe budu u toku sa najnovijim dostignućima koje mogu da im pomognu u obrazovanju, karijeri, igri i zabavi.