Znate li koja su osnovna ljudska prava?

02.decembarDIGITALNI RODITELJI

Član 10 Sloboda izražavanja
“Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja (...)”

Kada smo roditelji ponekad smatramo da samo zato što smo dete rodili, ili jer smo stariji, mudriji i iskusniji, imamo pravo da kažemo “ti ćuti, ne znaš”, ili “nemaš ti šta da misliš, ja sam tu da mislim.” Neizmerno je važno da ove rečenice pretvorimo u nešto što će detetu preneti poruku da vrednujemo njegovo mišljenje, da želimo da ga čujemo, da nas ono inspiriše i pokreće. Setite se samo koliko ste se puta smejali dosetkama vašeg deteta kada je bilo jako malo i tek je počelo da govori? Ako je danas malo poraslo, i počelo da se izražava manje zabavno, ali zato više promišljeno i kritički, na vama je da ga ohrabrite i kažete “jedva čekam da čujem šta ti misliš o ovome!”. Takođe, roditelji često zameraju deci neprimeren rečnik, na primer, psovke, dok sami uveliko psuju. Vi ste primer svojoj deci, i ako želite da ona nešto čine ili ne čine, pokažite im svojim ponašanjem kako bi trebalo da se izražavaju.

Kada smo deca, u procesu odrastanja poželimo da se izborimo za pravo na svoje reči i stavove, i to ponekad činimo prilično buntovno - podizanjem tona, volimo i da zalupimo vrata ili da kažemo “šta se to tebe tiče” roditeljima. Sasvim je OK da želimo da se naše izražavanje i mišljenje vrednuje, ali trebalo bi da to činimo sa pažnjom i uvažavanjem roditelja. I oni imaju pravo na slobodu izražavanja, na to da hoće i neće, i da nas ne razumeju uvek najbolje, jer u procesu odrastanja zajedno učimo o svetu, i nije nam lako sa koje god da smo strane. Pravo na slobodu izražavanja u porodici možemo da postignemo samo ako se slušamo, nastojimo da se razumemo, da najbližima ostavljamo onoliko prostora i poštovanja koliko želimo za nas same. Ni roditelji ni deca nikada ne treba da prestanu da rastu u srcu - a najbolje se raste kada jedni druge volimo!

Član 8 Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.
“Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske.”
Porodica je mesto gde bi trebalo da se osećamo bezbedno i poštovano, i gde je naša privatnost, bilo da smo roditelj ili dete, nešto što je vrednovano. To znači da jedni sa drugima u porodici možemo da delimo razmišljanja i tajne, brige i podršku, a da ne brinemo da li će to ostati samo u našem bezbednom krugu.

Ako ste roditelji ne bi trebalo da ulazite u sobu svog deteta bez kucanja (da, čak i ako ste ga vi rodili, pa vam se čini da imate baš sva prava), ne bi trebalo da preturate po stvarima deteta bez dozvole, posebno ne kroz digitalne ili bilo kakve druge beleške poput dnevnika. Nije lepo ni da im tražite prepisku na uvid - možda su pisali stvari koje ne mogu da podele sa vama. Ako želite da imate uvid u to što rade i šta misle ili žele, možete to da postignete svakodnevnim razgovaranjem, slanjem poruke u komunikaciji da su vam neizmerno vredni i važni, da želite da delite sve sa njima, i da uvek mogu da sa vama porazgovaraju ako imaju problem. Kada izgradite takav odnos sa detetom, neće biti potrebno da im krišom upadate u sobe i prepiske, odnosno, moći ćete da zaista poštujete njihovo pravo na privatnost bez bojazni, jer će vam pre svega biti prijatelji, pa tek onda deca.

Ako ste dete, isto važi i za vas - onakvu na privatnost kakvu želite sebi, trebalo bi da pokažete i prema svojim roditeljima. To znači da nema upadanja u roditeljsku sobu, pretraživanja po dokumentima koje roditelji sa vama nisu podelili (setite se da su verovatno imali razlog za to). I roditelji imaju prava da nešto sa vama ne mogu ili ne žele da podele - možda im je neprijatno, možda misle da nećete razumeti, možda samo žele da imaju neki deo života koji je sasvim njihov i to je u redu. Sa obe strane trebalo bi da postoji poštovanje, a dom bi trebalo da bude prostor gde se osećate lepo i sigurno, gde su sve vaše stvari na bezbednom, gde su sve vaše tajne zaštićene. Poštujte i čuvajte lične prostore koji su vam potrebni, kao na primer vreme da budete sami u sobi ili u šetnji. Takođe se uvek dogovorite o onome što ne biste voleli da deca ili roditelji dele van kuće, bilo da je reč o stvarima ili nekim vašim razgovorima.

Član 2 Sloboda kretanja
“Svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne države ima, na toj teritoriji, pravo na slobodu kretanja i slobodu izbora boravišta.”
Centralno mesto gde se pravo na kretanje razvija je naš dom, i tu bi trebalo da činimo šta god želimo, čak i da malo skačemo, igramo ili projurimo kroz stan, iako ćemo napraviti malo buke - nekad je našem telu neophodno da se malo razigra u tom ličnom prostoru gde rastemo sa svojom porodicom i kao roditelji i kao deca. Bez obzira na sve dobre stvari koje tu možemo da radimo, dešava se da naš dom postane i mesto gde se razvijaju različite zabrane i prepreke koje nas sprečavaju da se razvijamo.

Ako ste roditelj nikada nemojte deci ograničavati kretanje u smislu zaključavanja u sobi po kazni, zabrane da izađu iz stana ili zaključavanja u stanu, namesto toga na vreme ih naučite o stvarima koje ne bi trebalo da rade da ne bi ugrozili sebe i druge. Nemojte im zabranjivati izlaske - umesto toga nastupite prijateljski i zamolite ih da sa vama podele gde idu i šta su im planovi, kao i kakvi su im prijatelji, ali ne zaboravite da to činite sa poštovanjem prema njihovim izborima, uz izražavanje ljubavi i prirodne roditeljske želje da im bude dobro. Takođe ih nemojte plašiti strujom, plinom i drugim stvarima koje mogu da izazovu štetu u kući - namesto toga naučite ih kako da pravilno rukuju svim uređajima i objasnite im posledice na lep način. Imajte na umu da ste vi ti od kojih oni uče sve o svetu - i da je na vama da ih od prvog dana učite pravim vrednostima, ljubavi, poštovanju i razumevanju. Razgovarajte sa njima, objašnjavajte im stvari, imajte strpljenja i budite iskreni, deca to veoma cene. Budite primer svega što želite da oni postanu, i poštujte ih kao što želite da oni poštuju vas.

Ako ste deca imajte razumevanja za roditelje - i oni ponekad požele da odu negde bez vas, da se malo osame, pročitaju knjigu ili pogledaju omiljenu seriju, i oni imaju pravo na svoj prostor i svoje vreme. Umesto da se ljutite na njih ohrabrite ih da se posvete sebi - predložite da na primer zajedno pogledate neki video na YouTube-u, ili da prošetate. Naravno, uvek možete da stvorite lepe zajedničke trenutke kroz sređivanje prostora u kom živite - rasporedite nameštaj drugačije, stavite cveće u razne kutke stana, premestite slike na različita mesta, i naravno - pravite selfije i mnogo zasmejavajte jedni druge! Ljudska prava nisu prava samo na papiru, uvek možemo da ih primenimo i u svakodnevnom životu - posebno ako imamo na umu da nam je najvažnija sreća i dobrobit ljudi koje najviše volimo - naše porodice.