Zašto da štampam kad imam kod?

Krenula sam onomad na put bez dece posle dve i po godine neputovanja. Put me vodio preko četiri aerodroma, sva četiri imaju drugačija pravila, ali ja znam najbolje, čak bolje i od mog brata rođenog koji vodi računa da na put deca i ja uvek krećemo obezbeđeni kartama i pasošima jer mu je to posao od kog zarađuje hleb nasušni.

Dan pre polazak, kaže: Štampaj kartu, PCR, potvrdu o vakcinaciji i potvrdu da ti je odobren boravak u zemlji.

Zašto da štampam kad imam kodove, ciknem kao Damjanov Zelenko jer je 21. vek, pobogu, ko još štampa pored skenera.

Dobro, kaže mi brat, samo nemoj da me zoveš sa aerodroma, ja se ne vraćam kad te odvezem.

Mama, a da poslušaš ujku, molećivo me pogleda mlađe dete.

U, ala će neko da se šeta od Aerodroma do Rakovice, pobednički uskliknu stariji.

Pedagoški sam ih oterala u sobu da uče u petak uveče i oni me poslušaše bez reči. Jedan je ušao u Roblox, drugi je nastavio da kači svoje umetničke fotografije na Instagramu. Iskulirala sam neposlušnost jer sam imala preča posla u vidu pakovanja kofera u poslednji čas.

Krenuli smo na aerodrom i moj brat mi suptilno doda fasciklu sa uredno poređanim štampanim papirima. Pošto sam odlučila da putujem kao gospođa, što znači da sam nosila samo tašnu i u njoj pasoš, malo šminke i telefon sa CamScanner aplikacijom u kojoj su mi sva kodirana dokumenta, odlučila sam i da kao gospođa ne odreagujem na birokratski um mog brata i stavim papire u tašnu.

Stignemo na aerodrom, izljubim decu i primim porudžbine šta da im se donese za SonyPlaystation, koje fotke obavezno da napravim i da budem dostupna 24/7 ako im padne na pamet da se posvađaju pa da me na zajedničkoj vajber grupi obaveštavaju ko je kome kada i zašto u Robloxu izbrisao ne znam šta.

Stignem na aerodrom, odem da se čekiram, dobar dan, PCR molim vas. Izvadim telefon i aplikaciju, kažu ne može, mora papir. Jedini koji je moj brat zaboravio da odštampa. Odem na punkt za PCR, odštampaju mi, vratim se ponovo u kilometarski red i obavim posao.

Sletim gde treba, dobar dan, PCR, potvrda o vakcini. Izvadim aplikaciju, ne može, dajte štampano. Dam štampano. I da skratim priču o dugačkom letenju, baš svuda mi je bio potreban taj papir, ne haju oni uopšte što si ti tehnološki osvešćena osoba i sve imaš u telefonu. Papir je papir.

Lepo sam se provela na putu, odmorila i uželela se dece. I jedva sam čekala da se vratim, da vidim pobednički osmeh na licu mog brata i starijeg sina koji je izgovorio: Pa nije ti aerodrom učiteljica da joj šalješ skenirano opravdanje, je l’ mogu sutra da ne idem u školu, umorio sam se od učenja dok nisi bila tu?

Evo sedim i guglam je l’ ima neka aplikacija da se ne poludi od deteta u pubertetu.