TikTok pokret za kojim su klinci poludeli

#deinfluencing trenutno ima više od 600 miliona pratilaca. Pokret je nastao u vreme ekspanzije prevara na netu i kada su na vrhuncu „lažni fluenseri” koji posebno praktikuju dropshipping (prodaju proizvoda lošeg kvaliteta po visokim cenama). Deinfluencing je toliko popularan, da su čak i odrasli počeli da mu posvećuju pažnju jer ozbiljno štedi novac u kućnom budžetu.

#deinfluencing je trend u kome uticajne ličnosti društvenih medija govore svojim pratiocima i fanovima šta da ne kupuju i koje brendove da izbegavaju. Deinfluenseri zapravo mogu biti od velike koristi jer pružaju realistične ili oštre recenzije i raspravljaju o proizvodima ili brendovima lošeg kvaliteta i na taj način pomažu potrošačima da kritički procene kupovinu. Glavni cilj trenda nije da omalovažava ili da diskredituje, nego da pomogne kupcima da donesu svesne izbore, daju alternative i ograniče troškove. Najvažnije, deinfluenseri traže od proizvođača samo jedno: da budu iskreni.

Njihova poruka je da materijalizam i preskupi trendovi više nisu u trendu i podstiče ljude da procene da li im je zaista potrebno ćebe od 185 evra.

Njihove poruke su jednostavne i jasne: ove stavke su prenaglašene, nisu vam potrebne, a evo zašto. I vrlo često predlažu i druge opcije. Deinfluenseri takođe govore o održivosti i o ceni otpada koji je povezan sa određenim industrijama, kao što su lepota i moda.

Za naše klince je trend super jer ih uči da, umesto da kupuju „must have“ stvari koje propagiraju influenseri na društvenim mrežama, deinfluenseri podstiču potrošače da procene da li im je potreban artikal pre nego što potroše novac na njega.

Caka je u tome da ne treba da verujemo svemu što vidimo na TikToku, Jutjubu ili na Instagramu. Za to vam nisu potrebni ni influenseri, ni deinfluenseri. Samo stih “da li veruješ meni ili misliš svojom glavom?”