Sve dobre i loše strane printskrina

7.oktobar DIGITALNI RODITELJI

Printskrin je opcija da fotografišemo i sačuvamo ekran u koji trenutno gledamo na telefonu. On ima sjajne strane i divno je što postoji, ali takođe ima i situacija gde bi trebalo da ga upotrebljavamo oprezno i imamo na umu da ga i drugi koriste.

Evo šta su super opcije koje nam omogućava:

Čuvamo informacije koje su nam trenutno neophodne

Ponekad je lakše printskrinovati deo nekog sajta gde su kontakt informacije ili čet sa prijateljima u kom piše gde se tačno nalazimo. Ne moramo da kopiramo podatke u neke elektronske beleške nego jednostavno pogledamo fotografiju ekrana, uvek je lakše otvoriti galeriju nego tražiti pravu belešku u moru tekstova koje smo na brzinu zabeležili.

Čuvamo zabavne trenutke sa prijateljima

U komunikaciji sa prijateljima uvek bude nekih presmešnih forica koje nam je prosto žao da zaboravimo i vraćamo im se kada smo sami, a želimo da se nasmejemo ili kada svi zajedno sedimo i želimo da se podsetimo najsmešnijih delova naših zajedničkih četova. Printskrin je dragocena prilika da sačuvamo ne samo neku priču ili situaciju u kojima je ona nastala nego i originalan grafički oblik četa, emotikone, karakterističan stil pisanja neke osobe.

Čuvamo onlajn blago koje smo pronašli

Mnogo puta se dogodi da naletimo na super mim, neku urnebesnu fotografiju ili tekst, najčešće na društvenim mrežama, ali nam je previše komplikovano da sačuvamo fotografiju ili kopiramo tekst (posebno kada je u pitanju Instagram gde nije baš jednostavno sačuvati fotku i tekst). Onda samo kliknemo printskrin i dodamo to pronađeno blago u neki folder u telefonu, pa može da nas nasmeje i mesecima kasnije.

Čuvamo fotografije i storije ljudi koji nam se dopadaju

(Ali psssst… nemojte nikom da kažete) Okej, svi smo imali ili imamo taj folder u koji čuvamo fotografije simpatije, njegove/njene storije ili fotke koje smo printskrinovali. Naravno, to ne moraju da budu samo osobe koje nam se dopadaju u tom smislu već i influenseri, ili prijatelji koji nas inspirišu. To je taj tajni folder koji otkriva mnogo o nama i u koji se vraćamo kada nam treba ohrabrenje, ili kada naprosto želimo da sebi malo popravimo dan nekim lepim stvarima koje nam lično znače. Naravno, važno je da sve te printskrinovane stvari (koje su verovatno napravljene bez znanja osobe čiji sadržaj čuvamo) ne delimo ni sa kim drugim.

Upravo ova situacija dovodi nas do izazova koje nosi printskrin:

Bilo ko može da printskrinuje bilo šta što smo podelili onlajn

Tu spadaju naši četovi, fotografije, storiji, mejlovi. To zvuči baš zastrašujuće, a pomalo i jeste, sve dok se ne setimo da je najbolji način da rešimo ovu situaciju tako što pažljivo postujemo, i imamo svest da veliki broj ljudi može da vidi to što delimo. To ne znači da treba da budemo opterećeni tim saznanjem svakog minuta nego da budemo svesni koliko je važno kakav jezik koristimo, koje fotografije i video sadržaj delimo i šta pišemo u četovima. Digitalno doba donelo nam je više mogućnosti ali i dodatne odgovornosti, jer ono što delimo lako može da završi na nečijem storiju iako mi to možda ne bismo želeli.

Čak i sadržaj koji deluje bezazleno može da postane viralan

Naravno, niko nema pojma kada i kako to može da se dogodi, i vrlo često stvari koje su naša interna šala mogu da izazovu neke negativne reakcije. To ne znači da treba da se bojimo kako će sve ono što delimo biti prihvaćeno onlajn već samo da bi trebalo zastati i razmisliti pre deljenja bilo kog sadržaja: kakvu poruku šaljemo, ko bi to trebalo da vidi i kakve će biti moguće reakcije. Kada imamo lične odgovore na ova pitanja možemo da budemo spremni na neko potencijalno pitanje ili nepredviđenu reakciju na ono što smo podelili, koja ne mora nužno da bude loša već i sjajna.

Šta treba da imamo na umu kada printskrinujemo nečiji sadržaj onlajn?

Tu pre svega imamo na umu privatne profile čiji sadržaj vrlo često poželimo da sačuvamo. Važno je da:

● Ako je moguće obavestimo osobu da želimo da printskrinujemo njen sadržaj
● Ukoliko su u pitanju poverljive informacije, na primer u četu, trebalo bi da ih tretiramo kako bismo želeli da neko drugi tretira nešto slično što mi delimo - sa pažnjom. Takav sadržaj nikada ne bi smeo da napusti naš telefon.
● Ukoliko printskrinujemo delove četa ili komentara koje ipak želimo da objavimo važno je da obavezno prekrijemo ime osobe osim ukoliko nemamo njen izričit pristanak da to ne moramo da radimo.
● Nikada ne smemo da postavljamo sadržaj na stori ako bi mogao da ugrozi neku osobu jer ne možemo da predvidimo moguće reakcije drugih ljudi. Važno je da proverimo sa njim/njom da li je okej da podelimo neki sadržaj i upotrebimo tag/ menšn.

Da li je printskrin razlog za brigu?

Printskrin jeste razlog za opreznost ali ne i za brigu, ako ga koristimo sa pažnjom i promišljeno delimo sadržaj koji nam je važan. Opcija da fotografišemo ekran telefona beskrajno nam je olakšala neke stvari, a jedino što od nas traži je da promislimo pre nego što ono što smo printskrinovali podelimo.

O printskrinu je uvek dobro razmišljati iz lične pozicije “da li bih voleo/la ili da li bi mi bilo okej da neko ovo podeli/ kako bih se osećala”, a važno je i da u taj proces, ako je moguće uključimo osobu čiji sadržaj čuvamo i proverimo šta je njoj/ njemu u redu, a šta ne.

Možda deluje komplikovano voditi računa o svim ovim detaljima ali zapravo nije, jer brinući o onome što delimo brinemo o ljudima oko sebe, onim koji sa nama dele informacije koje im znače, i o onima koji prate ono što delimo onlajn.