Šta sad ljubav ima s tim: Šta muzika govori o vama?
Zamolili smo klince da nam puste omiljenu pesmu jednog roditelja, bake ili deke i da nam objasne svoje viđenje.
Stefan, 11 godina
Moja mama obožava pesmu “Marina” Prljavog kazališta. Lepa je pesmica, ali mi nije jasno što je on uopšte dolazio da bi joj rekao da ode? Mama ponekad po ceo dan peva i “Šta sad ljubav ima s tim”, a ja pokušavam da joj objasnim da nema ništa. Ne voli je, a ona nikako da shvati…
Nemanja, devet godina
Kad god kažem da je neko nešto rekao, mama kaže: “da li veruješ meni ili misliš svojom glavom”, to joj je omiljen stih iz jedne pesme njenih Partibrejkersa. Ja joj na to kažem da je valjda logično da verujem njoj. U pesmi “Tango” koju peva Vatra, on kaže: “plesao bih s tobom kroz najprometnije ceste”. To ne sme da se radi, ako plešeš na ulici kroz koju voze automobili, možeš da pogineš.
Anja, 17 godina
Moj tata najviše voli “Rebel Yell”, Bilija Ajdola. Nema nikakve logike stih “With a rebel yell she cried more, more, more” jer ispada da ona plače sve više. Da kaže “she cried: more, more, more”, onda bi bilo nekog smisla, kao, plače za još. Pa što si tu ako plačeš.
Zoja, 14 godina
Bakina omiljena pesma je “Jedne noći u decembru”, peva Kemal Monteno. “Jedne noći u decembru, kad je bila hladna zima…” Zima je uvek hladna, posebno u decembru.
Iskra, 12 godina
Mamina plejlista na Jutjubu je najsmešnija koja postoji. Ima neki stari rok, to samo ona i njena drugarica razumeju, a onda odjednom počinju neki narodnjaci. Jedna od njenih omiljenih pesama sa te plejliste je Rekli su mi da si loš, peva neka Branka. Pesma počinje: Rekli su mi da si loš i na lošem glasu još. Bukvalno ne razumem zašto je zaljubljena u takvog čoveka. E, a onda posle te pesme obavezno pusti Gloriju Gejnor “I Will Survive” i kad povežem te dve pesme u njenoj glavi, jasno mi je da ona uspe da preboli ovog lošeg :)
Psiholozi kažu da ljudi mogu tačno da definišu nivoe svoje otvorenosti, kreativnosti i otvorenog uma nakon što odslušaju 10 svojih omiljenih pesama.
Ekstroverti imaju tendenciju da slušaju pesme sa teškim bas linijama, dok oni koji uživaju u složenijim stilovima kao što su džez i klasična muzika imaju tendenciju da budu kreativniji i imaju više IQ rezultate.
Istraživanja pokazuju i da vrste muzike u kojima uživate mogu biti povezane sa načinima na koje vaš mozak obrađuje informacije. Istraživači sugerišu da postoje dva načina reagovanja na svet: empatija uključuje sposobnost da se odgovori na svet na osnovu društvenih znakova, dok sistematizacija uključuje interakciju zasnovanu na unapred postavljenim koncepcijama o tome kako ljudi misle da treba da reaguju.
Psiholozi su otkrili da je veća verovatnoća da će ljudi koji su empate uživati u blagoj, ali emocionalno bogatoj savremenoj muzici, koja se kreće od indi-roka do popa. Sistematični ljudi više vole složenu, intenzivnu, energičnu muziku koja je optimistična i pozitivna.
Zato, hajde napravite mali eksperiment i pustite klince da na Spotify ili na YouTube-u naprave plejlistu svojih omiljenih pesama i razgovarajte sa njima o tome zašto im se dopadaju. A na osnovu žanra, lako možete da procenite u kom pravcu vaše dete ide. A u kom god da krene, vaša podrška je važna jer pitanje svih pitanja je da li veruješ meni, ili misliš svojom glavom?