Šta možemo da očekujemo od škole u prevenciji digitalnog nasilja?

05.novembarBiljana Lajović - psiholog-specijalista školske psihologije

Mada je zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u obrazovno-vaspitnim ustanovama svako nasilje zabranjeno i zaposleni su uvek u obavezi da reaguju, pitanja koja se često postavljaju kada je reč o digitalnom nasilju su: da li škola treba da reaguje? Ako treba, kada to treba da čini i na koji način?

Zbog čega se ova pitanja postavljaju? Da li postoje izuzeci na koje se ne primenjuju propisi? Da li je digitalno nasilje jedan od izuzetaka?

Zaposlene u obrazovnom sistemu, ali i roditelje i učenike, u dilemu dovodi to što je škola obavezna da reaguje kada se nasilje događa u školi ili prilikom aktivnosti koje škola organizuje, a s obzirom na mogućnost korišćenja savremenih tehnologija gotovo na svakom mestu i u svako vreme, digitalno nasilje se dešava van školskog konteksta. To uslovljava način postupanja škole.

Ipak, odgovor je jednostavniji nego što na prvi pogled može da se učini: nema izuzetaka – obrazovni sistem ima obavezu da reaguje i kada se dogodi digitalno nasilje.

Odgovor na drugo pitanje: šta škola treba da radi? može da se nađe u Pravilniku o protokolu postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje koji je stupio na snagu još 2010. godine. U oblike nasilja uključeno je i digitalno tj. elektronsko nasilje koje se u Pravilniku određuje kao:
“Elektronsko nasilje i zlostavljanje je zloupotreba informacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, putem veb-sajta, četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i sl.“

Ovaj, kao i ostali oblici nasilja razvrstani su na tri nivoa da bi se obezbedilo odgovarajuće, efikasno i primereno reagovanje i postupanje. Prvi nivo su oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija i drugih komunikacionih programa, naročito: uznemiravajuće pozivanje, slanje uznemiravajućih poruka SMS-om, MMS-om.

Drugi nivo su oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija, naročito: oglašavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba blogova, foruma i četovanja, snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika.

Treći nivo su oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija, naročito: snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečja pornografija.

U skladu da navedenim nivoima, u školi preduzimaju aktivnosti:

• • za prvi nivo: sam nastavnik i odeljenjski starešina,
• • za drugi nivo: tim za zaštitu od nasilja, odnosno unutrašnja zaštitna mreža,
• • za treći nivo: uključuje se spoljašnja zaštitna mreža koju čine policijska uprava, centar za socijalni rad, ustanove zdravstvene zaštite, javno tužilaštvo.

U reagovanje, bez obzira na nivo, obavezno se uključuju roditelji dece koja su se nasilno ponašala, ali i roditelji dece koja trpe nasilje. Ukoliko se utvrdi da se digitalno nasilje desilo u školi, na primer, tokom časa informatike, nekog drugog časa, odnosno školske aktivnosti korišćenjem školskog kompjutera ili mobilnog telefona, a Pravilnikom škole je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona, škola preduzima osim vaspitnih i disciplinske mere.

Ukoliko se tako nešto ne utvrdi, škola ima obavezu da preduzme vaspitne mere i preventivne aktivnosti.

Važno je da ova procedura bude svima jasna jer se događa da deca u vreme van škole izvrše neki od oblika nasilja, a roditelji očekuju da škola sprovede disciplinske mere. To nije po propisu, već se roditelj kao privatno lice obraća nadeležnom javnom tužilaštvu ili policiji, koji dalje postupaju.

Posebno možemo da naglasimo da se u predmetu Informatika i računarstvo u osnovnim školama u programu za VI razred nalazi deo koji se odnosi na digitalnu pismenost, u okviru koga se posebno izučava digitalno nasilje. Različite tehničke mere zaštite koje mogu da budu jedan od elemenata za zaštitu od digitalnog nasilja su jedna od dobrih “alatki” koju svakako učenici treba da nauče.

Ukoliko postoje nedoumice, dileme, odnosno potreba da se prijavi III nivo digitalnog nasilja zaposleni u školi, roditelji i drugi zainteresovani mogu da se obrate i Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, na imejl: childprotection@mup.gov.rs ili Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, adresa: Savska 17a (Palata pravde), imejl: vtk@beograd.vtk.jt.rs, http://www.beograd.vtk.jt.rs