Šta je digitalna etika?

Pričamo sa decom o dobrom i lošem ponašanju, nalazimo načine da njihovim malim, radoznalim mozgićima objasnimo šta je dobro, a šta zlo i nadamo se i svim silama se trudimo da ih od svakog zla sačuvamo. A oni porastu brzo, a da nas ni ne pitaju da li se s tim slažemo :)

 

Krenu u neke svoje svetove, druženja, digitalna prostranstva. I mi im držimo palčeve da budu dobro. Da budu dobri.

I biće. Zato što ćemo da ih naučimo šta je etika, šta je moral, kako da se ponašaju i kako da postanu dobri, onako iskonski dobri, primer čoveka kog je onaj “ćaknuti” Diogen tražio svećom.

Neka oni budu ti koje bi Diogen pronašao.

 

Ana Mirković, naša omiljena psihološkinja, daje nam suštinske smernice i pojednostavljuje temu koja nam na prvu loptu deluje mistično - digitalna etika.

 

Ana, šta mislimo kad kažemo “digitalna etika”?

 

-Digitalna etika je priča o moralu svih korisnika digitalnih tehnologija, posebno interneta :) Digitalna etika je pojam o kom poslednjih godina mnogo govore kompanije, pojedinci i vlade država. Korisnici interneta sve su svesniji vrednosti koje njihovi lični podaci imaju za različite interesne grupe i sve odlučnije zahtevaju kontrolu nad njima, a digitalna etika postavlja na pijedestal privatnost korisnika i etičku upotrebu prikupljenih podataka.

Ima li razlike i u čemu je između digitalne i etike u realnom svetu?

Osnovna karakteristika morala je univerzalnost :) Moral ima pravu vrednost onda kada važi svuda podjednako - u svim epohama i prema svim ljudima koji poštuju ista (moralna) pravila. Moral nije i nikada ne bi smeo biti kriterijum ukusa i bavi se mnogo uzvišenijim i suštinski bitnijim pitanjima od bilo kog drugog kriterijuma ukusa.

Etika pokušava da nam kaže kako treba da se ponašamo i na koji način da živimo da bismo bili dobri ljudi. Svi se slažu da je Dobro ono čemu treba težiti, ali problem nastaje zbog različite interpretacije termina Dobro. Grčki filozofi kažu da postoje dve vrste dobra kojima težimo: dobra kojima težimo da bismo preko njih došli do nečeg drugog (instrumentalna dobra) i dobra kojima težimo zbog njih samih. Novac je primer instrumentalnog dobra, a zdravlje je dobro kome težimo zbog njega samog :)

 

Da li je i na koji način digitalna etika deo medijske pismenosti?

 

-Emanuel Kant je rekao da, prema zakonu, čovek je kriv ukoliko naruši prava drugih ljudi. Prema etici, on je kriv ukoliko samo pomisli da to učini.

Mnogi mediji u svetu propagiraju otvorenost za različite sadržaje i inicijative. Ideal kome teže je da zaposleni u medijima poštuju etički kodeks koji zabranjuje bilo kakav vid diskriminacije, na osnovu pola, rase, nacionalne pripadnosti, životnog doba, fizičkih sposobnosti, bračnog statusa. Pošto su mediji istovremeno i prostor za javnu debatu, veoma je važno da društvo omogući dostupnost medija za diskusije i informacije, bez nadzora i uticaja vlasti, političkih stranaka ili bilo koje druge društvene grupe.

U eri dominacije digitalnih medija, sve ove teme se samo preslikavaju u digitalni prostor koji je kompleksniji zbog permanentne dvosmerne komunikacije, interakcije sa konzumentima poruka, nedovoljno razvijene medijske i digitalne pismenosti :(                                                                                                                                       

 

Kako da naučimo klince da budu digitalno etični?

 

-Decu učimo etici, učimo ih konceptu dobra i zla, odgovornosti, učimo da zauzmu stav i da se zauzmu za ono do čega im je stalo. Govorimo o transparentnosti, sigurnosti podataka, važnosti postavljanja i poštovanja pravila, samokontroli i kontroli, saradnji i kolaborativnosti, empatiji. Sve su to uslovi za kreiranje odnosa poverenja.

 

“Obrazovanje uma bez vaspitanja srca uopšte nije obrazovanje. "
Aristotel