Šta govore istraživanja o digitalnom nasilju?
02.oktobarBiljana Lajović, psiholog - specijalista školske psihologije
Digitalno nasilje je relativno nov oblik nasilja jer su i digitalne tehnologije u masovnoj upotrebi ne tako dugo vreme, a do nasilja dolazi jer se savremene tehnologije zloupotrebljavaju. Ova tema je vidljiva i važna za društvo u celini, a naročito za sve koji su uključeni u vaspitanje dece i mladih - roditelje, nastavnike, psihologe, pedagoge, vaspitače, jer deca i mladi su najčešći korisnici interneta.
Da bi se sagledala potreba rada na zaštiti od različitih zloupotreba digitalnih tehnologija važno je da se ima što tačniji uvid u neke ključne podatke koji nam daju pravac za delovanje i stvaranje bezbednog digitalnog prostora.
Jedan od važnih podataka je dramatičan porast broja onih koji koriste internet sa 2% u 1997. godini orijentaciono skoro 50% u 2015. godini.
Srbija se 2015. godine, uključila u međunarodno istraživanje “Deca sveta na internetu” koje se sprovodi u zemljama Evropske unije još od 2006. godine. U okviru toga, u Srbiji je sprovedeno 2016. godine istraživanje prava i mogućnosti dece i mladih od 9 do17 godina. Ono je, osim ostalog, pokazalo da su devetogodišnjaci iz Srbije počeli da koriste internet u proseku sa 5,5 godina, a sedamnaestogodišnjaci sa 10 godina, dakle sa duplo vise godina, što potvrđuje sliku o izuzetno brzom širenju korišćenja interneta.
Najobimnije, reprezentativno istraživanje je sprovedeno u Srbiji tokom novembra meseca 2012. godine na reprezentativnom uzorku u 34 osnovne i srednje škole sa teritorije čitave Srbije. Njime je obuhvaćeno ukupno 3.786 učenika, 3.078 roditelja i 1.379 nastavnika. Posebno izdvajamo podatke koji se odnose na izlaganje riziku na internetu po izjavama samih učenika. Ovi podaci su bitni jer ukazuju na potrebu intenzivnog rada sa decom i mladima na jačanju kapaciteta za zaštitu od nasilja na internetu.
| Mogući rizici-ponašanja | Nikada | 1,2 čak i više od 5 puta |
|---|---|---|
| Davao/la lične podatke osobama koje ne poznaješ lično i koje nisi uživo sreo/la | 83% | 17% |
| Ostavljao/la lične podatke na profilima ili blogovima | 65% | 35% |
| Odgovarao/la na poruke nepoznatih osoba koje hoće da uspostave kontakt s tobom | 63% | 37% |
| Na socijalnim mrežama prihvatao/la poziv za prijateljstva od osoba koje ne poznaješ lično i koje nisi uživo sreo/la | 42% | 58% |
| Komunicirao/la putem četa sa osobama koje ne poznaješ | 58% | 42% |
| Prihvatao/la sastanke sa osobama koje si upoznao/la preko interneta | 89% | 11% |
Davao/la lične podatke osobama koje ne poznaješ lično i koje nisi uživo sreo/la
83% Nikada
17% 1,2 čak i više od 5 puta
Ostavljao/la lične podatke na profilima ili blogovima
65% Nikada
35% 1,2 čak i više od 5 puta
Odgovarao/la na poruke nepoznatih osoba koje hoće da uspostave kontakt s tobom
63% Nikada
37% 1,2 čak i više od 5 puta
Na socijalnim mrežama prihvatao/la poziv za prijateljstva od osoba koje ne poznaješ lično i koje nisi uživo sreo/la
42% Nikada
58% 1,2 čak i više od 5 puta
Komunicirao/la putem četa sa osobama koje ne poznaješ
58% Nikada
42% 1,2 čak i više od 5 puta
Prihvatao/la sastanke sa osobama koje si upoznao/la preko interneta
89% Nikada
11% 1,2 čak i više od 5 puta
Ako analiziramo odgovore na poslednje pitanje i pretvorimo procente u brojeve, možemo da kažemo da u svakom odeljenju od 30 učenika najmanje njih troje prihvata sastanak sa osobama koje upoznaje preko interneta.
Istraživanje pokazuje da digitalno nasilje utiče negativno na decu i mlade ukoliko ga dožive, tako da:
93% oseća tugu/depresiju, anksioznost, beznađe
31% se oseća vrlo uznemireno
19% povređeno
18% postiđeno
39% podbacuje u školi
27% pokazuje znake delinkventnog ponašanja
Ovo, kao i druga istraživanja, pomažu nam da sagledamo svu složenost upotrebe savremenih tehnologija – velika dostupnost, novi vidovi komunikacije, učenja i zabave, ali i neophodnost razvijanja i primene konstruktivnog, kvalitetnog korišćenja interneta i zaštite od raznovrsnih rizika i nasilja.
Podaci kojima raspolažemo ukazuju da mlađa deca prvenstveno koriste internet za zabavu: igranje igrica, gledanje spotova, serija, filmova, slušanje muzike i drugo, a starija deca najviše koriste društvene mreže. U socijalne mreže u Srbiji je uključeno duplo više dece nego što je na odgovarajućem uzrastu evropski prosek.
Korišćenje savremenih tehnologija na sve mlađem uzrastu i to u neformalnom kontekstu ne doprinosi pravom, suštinskom razvoju digitalne pismenosti koja je jedna od bitnih savremenih kompetencija potrebna za uključenost i funkcionisanje u savremenom svetu. Sastavni deo digitalne pismenosti je i razvijanje kulture bezbednog korišćenja internta. Jedan od načina za njeno razvijanje je i uključivanje sadržaja i aktivnosti vezanih za ovu oblast u formalno obrazovanje, kao što je učinjeno kroz uvođenje predmeta Informatika i računarstvo u osnovnim školama.
Prednosti i dobrobiti korišćenja savremenih tehnologija su brojne i važno je da deca koja ih koriste budu informisana, uključena i bezbedna. Odrastanje u i uz digitalni svet traži određena, specifična znanja i veštine, kao i razvijanje pozitivnog sistema vrednosti, naročito ako znamo da deca i mladi nisu u potpunosti svesni svoje ranjivosti, ali i odgovornosti. Neophodno je da nauče specifičnosti komunikacije na interentu, što će im pomoći da nauče kako da se bezbedno "kreću" u digitalnom svetu i da budu u prilici da koriste internet za razvoj i napredovanje.