Soft skills-veštine za svetlu budućnost naše dece

Naša deca se danas školuju za poslove za koje u ovom trenutku ni ne znamo koji će biti u budućnosti. Zbog toga, savladavanje finih veština od ključne je važnosti za uspešnost na svim tim, za sada nepostojećim, poslovima.

Takozvane “meke” veštine nisu one koje se uče u srednjoj školi ili na fakultetu. Obično je to skup veština koje su deci usadili roditelji ili su naučeni kroz iskustvo. Istražujemo koje su to veštine i kako da ih deca steknu.

Istina je da je pred roditeljima izazovan zadatak prenošenja “mekih” ili možda preciznije finih veština deci i od suštinske je važnosti da ih savladaju da bi mogli da odgovore budućim izazovima. Da bi se proces olakšao, ove veštine, kao i sve druge, treba da budu uvedene što ranije u živote naše dece.

Meke veštine su kombinacija komunikacijskih i društvenih veština i karakternih (ličnih) osobina koje deci omogućavaju da se kreću u svom okruženju i da u budućnosti kvalitetno obavljaju poslove koje odaberu da rade. Ove veštine su ključne i za dobre međuljudske odnose.

To su veštine koje se ne mogu naučiti iz knjige i ne postoje standardizovani testovi za procenu tih veština. Na primer, dok se poznavanje određenih stranih jezika može smatrati “teškom” veštinom, korišćenje tih jezika za efikasnu komunikaciju predstavlja meku veštinu.

Iako postoji niz mekih veština, izdvojili smo pet ključnih koje su neophodne za odrastanje.

1. EFIKASNA KOMUNIKACIJA

Komunikacijske veštine obuhvataju govor, slušanje i pisanje. Efikasna komunikacija uključuje efikasno izražavanje, prenošenje, razumevanje i tumačenje ideja, informacija i znanja.

Tokom života, naša deca će morati da komuniciraju, prezentuju, čine da drugi razumeju, da ubeđuju druge; bilo tokom školovanja ili na poslu. Od nečeg tako jednostavnog kao što je navođenje svojih prijatelja na razumevanje njihove tačke gledišta o određenoj igri do kreiranja poruka koje zvuče profesionalno, ova veština je od apsolutnog značaja tokom života.

Ono što možemo da uradimo kao roditelji, jeste da pružimo deci široke mogućnosti da usavrše veštine usmene i pisane komunikacije. Na primer, možete im dati priliku da sa sigurnošću dele svoje misli i ideje u okviru porodice. Takođe ih možete ohrabriti da učestvuju u aktivnostima koje izoštravaju njihovu sposobnost da pravilno koriste gramatiku i interpunkciju, da nauče pravopis i izgovor, da ih uključite u aktivnosti koje im pomažu i uče ih kako da komuniciraju precizno i jasno u verbalnom i pisanom obliku etc.

Često izlažući ih takvim prilikama od ranog detinjstva da izraze svoje stavove i mišljenja u svom sigurnom utočištu, učite ih da budu samopouzdani pred publikom što će dodatno pomoći u razvoju veština javnog govora i veština prezentacije u sažetom obliku prvo u školi i kasnije na poslu.

Podstičite kod svoje dece navike čitanja. Mogu da čitaju sve što ih zanima: romane, biografije, priče, članke, postove, blogove.

2. KRITIČKO RAZMIŠLJANJE I REŠAVANJE PROBLEMA:

Deca ne treba samo da se oslanjaju na učenje napamet ili tehnike pamćenja da bi se snašli u svetu. Važno je da su u stanju da posmatraju, analiziraju, da mogu kritički da razmišljaju i proizvode rešenja za probleme na efikasan način.

Svet se neprekidno menja i razvija oko nas, bilo da se radi o proizvodima, procesima ili uslugama da bismo bili konkurentni. Da bi se takmičila i uspela u ovakvom svetu, deca treba da imaju veštine kritičkog razmišljanja i da budu svesna koja pitanja da postavljaju da bi došla do suštine problema.

Razumemo da je rešavanje problema jedna od najtežih veština za savladavanje jer svaki problem ima svoj skup zamršenosti i ne postoje određeni procesi za podučavanje veština rešavanja problema. To je veština za koju je potrebno mnogo vežbe, tako da možete početi tako što ćete pomoći svojoj deci u rešavanju svakodnevnih problema. Svojoj deci možete pomoći tako što ćete ih naučiti da postavljaju ključna pitanja: zašto? a šta ako? da razmisle o svim stranama problema da bi naučili da razmišljaju na različitim nivoima i da odgovore na pitanja koja zahtevaju detaljno razmišljanje i istraživanje.

3. SARADNJA I TIMSKI RAD:

Rad sa drugima u malim ili velikim grupama je neizbežan, bilo da su deca kod kuće sa braćom i sestrama ili rade na nekom projektu sa drugarima u školi ili čak dok se igraju sa prijateljima.

Podučavanje dece timskom radu je važno jer naglašava da je svaki pojedinačni napor važan u postizanju uspeha tima. Ljudi koji rade na zajedničkom cilju i mogu dobro da rade sa drugim ljudima uvek će imati prednost u odnosu na izolovane radnike.

Kroz timski rad deca će podeliti svoje ideje i doprineti rešavanju problema na aktivan način, a takođe će naučiti da primaju i daju pozitivne povratne informacije.

Možete podstaći timski rad kod dece tako što ćete zajedno raditi na njihovom domaćem zadatku kao tim ili ih ohrabriti da rade zajedno sa drugom decom na zajedničkom projektu u školi, da završe slagalice zajedno, da se bave grupnim sportovima.

Obavezno pokažite zahvalnost kada deca izvršavaju zadatke kao tim da ste oduševljeni time što su deo takvih timskih aktivnosti.

Meke veštine najlakše se uče u porodici. Razgovarajte o svemu otvoreno, pustite decu da razmišljaju, da govore, da postavljaju pitanja, da vam odgovaraju kako oni misle da treba, a ne po nekim stereotipima i uvreženim mišljenima jer tako stvarate bazu za njihovu budućnost u svetu punom izazova.