Šest koraka do rešavanja konflikta bez povišenog tona

24.februar DIGITALNI RODITELJI

Konflikti su neminovni tokom odrastanja, deca se na svakom koraku sreću sa nečim ili nekim sa čime ne mogu da se slože.

Kao što za tango treba dvoje, tako je i za rešavanje sukoba potrebno dvoje. Ponekad i više. Najvažnije je priznati da problem postoji, a stručnjaci iz te oblasti nude konstruktivne načine da deci pomognete da izađu iz konflikta bez agresije i frustracije.

Konflikti mogu biti spoljni i unutrašnji, često neke bitke vodimo i sami sa sobom. A kako je tek klincima koji su zapravo krhka, lomljiva mala bića koja su tek počela da se sreću sa svetom oči u oči. Budite im podrška u svakom trenutku, a kad dođe do drame, neka budu spremni da je reše čak iako vi niste blizu.

Psiholozi kažu da su principi za rešavanje unutrašnjih i spoljašnjih konflikata slični, a da je osnovna razlika u broju osoba koje učestvuju u sukobu. Nekada je dovoljno da se sami sa sobom dogovorite, a nekada je neophodno da u dogovor uključite i druge ljude.

Naučite dete da promišlja. To podrazumeva priznavanje sopstvenih osećanja, nalaženje rešenja i uzimanje u obzir potreba i osećanja drugih. Deci to nije lako jer su prilično sebična, posebno u mlađem uzrastu, ali tako ih učite i empatiji.

Kada dete nauči da definiše svoje želje i otkrije rešenja, donosi se odluka o dogovoru. Naučite ga da utvrdi prioritete, da nađe kompromis i da se pomiri. Jedna od osnovnih pravila komunikacije, jeste da obraćamo pažnju na to šta druga strana govori. Deca su bučna, impulsivna, ponekad smo i mi odrasli takvi. Zato je važno da iz kuće ponesu u svet sposobnost da saslušaju, sagledaju i uzmu u obzir drugo mišljenje.

Naučite klince da se ne rasplinjuju, već da se fokusiraju na problem. To će im koristiti i u učenju i u odnosima sa ljudima, kasnije i u ljubavi. Kada odluta s teme, blago ga vratite na fokus i insistirajte na temi. Ponavljanje je majka znanja i budite sigurni da će u pametnu glavicu ući sav vaš trud i isplatiti se kad se suoče sa problemom.

Naučite dete da ne podiže ton. Flegmatičan, miroljubiv, blag ton doneće veću korist nego urlanje i vika. Poenta je u tome da postoje osobe koje nisu naučile osnovne veštine komunikacije, koje idu „đonom”, koje su po prirodi impulsivne i vrlo je teško ostvariti kvalitetan i ravnopravan odnos sa njima, kažu psiholozi. Ako je dete miroljubivo, pa naiđe na takvu osobu, šteta je manja. Može svojim veštinama pokušati da poboljša komunikaciju, a ako ne uspe - naučite ga da se jednostavno okrene i ode.