Sasvim je u redu da vam ne prija rad od kuće i pet načina da vam bude okej

13. April

Kako da žonglirate između dece koja nisu u školi ili idu u školu ili online, kuvanja ručka, održavanja mira i tišine?

Ovo je priča mame iz prvog lica koja je angažovala čitavu vojsku baka, komšinica i aplikacija da bi na miru radila, a da deca ne osete da joj smetaju.

Moji klinci imaju osam i 10 godina i sposobna su da samostalno donesu grickalice i sok, urade domaći, idu u toalet, uključe TV ili se bace na igrice. U svakom slučaju, to im često pođe za rukom bez drame, otimanja i svađe. Idila, san svake majke i znam da mi sada zavidite i pitate se kako sam uspela da uvedem takvu harmoniju u naš mali porodični kutak. Ima kod Efraima Kišona ona fenomenalna rečenica, parafraziram: sve bi to bilo divno, da ne lažem, a lažem. Lažem kao svi očajni roditelji!

Moji klinci su dva dečaka od kojih jedan ulazi u pubertet a drugi ima temperament Vezuva i ja radim od kuće. Dok sam radila u firmi, sve je bilo okej, bili su bakina briga i nisam se javljala na telefon. Ali sada sam u kući sa njima i moja su briga :)

Šalim se malo, svi prolazimo kroz isto: deca nisu navikla da ste sada ceo dan u kući, ali da ne možete da provodite vreme sa njima. Ne mogu da izađem da voze bajs po lepom danu, ne mogu da ispratim nova dostignuća u igrici, ne mogu da uradim sa njima domaći čim dođu iz škole, moraju sami.

I morala sam da se prilagodim. Upregla sam, bez pardona i osećanja krivice, svu svitu sastavljenu od komšija, baka, deka, aplikacija…

Naučila sam da:

1. Prećutim. Ako mi već neko uskače i čuva decu, pomogne im posle škole da bih ja na miru radila, ne mogu da zamerim ako im obuče crnu jaknu i teget trenerku, na primer. Ako moj muž kuva ručak za taj dan, da bi mene poštedeo stajanja pored šporeta, neću da zvocam jer fali malo soli ili je zaboravio da stavi luk u meso za dinstanje. On je super tata i to je jedino što je deci važno.

2. Moja deca će uvek misliti da sam “teretana u džungli”. Dok sedim za laptopom, a sve oko mene je u haosu, razbacano i nesređeno, oni će mi skakati na leđa i na glavu, prevrtati se po meni i cičati od sreće što sam tu, a ne u onoj “smor kancelariji”. Naravno, iskoristiće svaku priliku da me prenkuju, pa je za očekivati da ću prosuti kafu po tastaturi. Na kraju ćemo se smejati i izdvojiću pet minuta da ih gnjavim i golicam. Naravno, teško da ću dobiti titulu “radnik godine”, ali mama veka biću sigurno.

3. Prihvatila sam da moj dom više nikada neće biti čist. Ne mogu da stignem da raširim veš i često se usmrdi u lavoru, pa moram opet da ga perem. Ne mogu da stignem da spremim kuhinju, pa će gomila sudova da me čeka do uveče. Problem je u tome što, kada se bavite kućnim poslovima, započinjete domino efekat jer shvatate da je vaša kuća katastrofa i dok ste očistili kuću, prošlo je nekoliko sati - a osim čiste kuće, za to nemate naplativ posao. Pošto od nečega mora da se živi, žrtvovala sam uglancan parket bez mrva od svega.

4. Učiniću sve za mir i tišinu. Baš sve. To znači da ću dati deci da igraju igrice ili da gledaju Youtube kad im vreme nije i to neograničeno. Našla sam super aplikacije za kućni trening, a da ne sruše plafon komšinici ispred. Na taj način kompenzujem to što nemam vremena da ih izvedem napolje. Ali, pošto su moja deca najveći carevi u svemiru i stvarno ispoštuju sve što od njih tražim (kao pedagoški pristup ponekad koristim ucenu ili podmićivanje), dozvolljavam im da kao nagradu pojedu čips u 11 prepodne.

5. Rad kod kuće nije fleksibilan. U teoriji, rad kod kuće pruža ravnotežu između posla i života. U praksi, lakše je držati se tradicionalnog rasporeda od devet do 17h i obavljati zadatke tokom dana.

Poenta je samo u dobroj organizaciji. Kada završim s poslom kod kuće, sve vreme ovog sveta posvećujem deci. Gasim laptop, telefon i grlim ih. Slušam njihove priče o tom danu, kao da nismo delili dnevnu sobu osam sati. Slušam žalbe na drugare, kao da nisu bili u komšiluku satima. Ljubim ih jer su dobri, pametni i vide koliko je truda potrebno da se zaradi novac. I koliko je svaki trenutak posle posla dragocen, značajan, nemerljiv. I pustimo neku super muziku na Youtube-u i đuskamo kao da mogu da stojim na nogama, a jedino što želim je da zaspim u 21h.