Reč psihologa: Tinejdžeri da idu na obuku pre ulaska na mreže

Američka asocijacija psihologa poziva tinejdžere da prođu obuku pre nego što uđu u zabavan, ali ponekad i napet svet društvenih medija.

“Društveni mediji nisu ni sami po sebi štetni ili korisni za našu omladinu. Ali, kao što od mladih zahtevamo da prođu obuku pre dobijanja vozačke dozvole, tako im je potrebna i instrukcija o bezbednoj i zdravoj upotrebi društvenih medija”, kaže dr Tema Brajant, predsednica AAP.

Inicijativa je podržana tako što je formiran tim stručnjaka koji analizira naučnu literaturu o korišćenju društvenih medija i formuliše 10 preporuka za zdravu upotrebu društvenih mreža.

Preporuke treba da usmere roditelje, prosvetne radnike, političare, stručnjake za mentalno zdravlje i zdravstvene radnike, tehnološke kompanije i adolescenate na medijsku pismenost i psihološki razvoj dece pre nego što se pridruže društvenim medijima. Preporuke podrazumevaju i povremenu obuku da bi svi kontinuirano pratili i unapređivali znanje o društvenim medijima sa ciljem da se potencijalna šteta svede na minimum, a bezbednost dece podigne na maksimum.

Psiholozi savetuju da se korišćenje društvenih medija prilagođava razvojnoj fazi deteta i da ga nadgledaju odrasli u slučaju mlađe dece.

Nadzor i ograničavanje upotrebe mreža je takođe važno kada je u pitanju sadržaj koji promoviše samopovređivanje, ponašanje poremećaja u ishrani, diskriminaciju, mržnju, maltretiranje preko interneta ili sliku tela. Preporuke takođe podstiču ograničenja vremena na mrežama da bi se održao što bolji kvalitet sna i podstakla fizička aktivnost.

Najvažnije je da svi imamo u vidu da optimalna upotreba društvenih medija nije ista za svako dete, zbog čega obuka treba da ide u pravcu poznavanja individualnih snaga, slabosti i konteksta svakog deteta.

Korišćenje društvenih medija prilagođeno uzrastu treba da se zasniva na nivou zrelosti svakog adolescenta (na primer, veštine samoregulacije, intelektualni razvoj, razumevanje rizika) i porodično okruženje, a čak je i poželjno da u istom domaćinstvu u kom je više dece, za svako dete postoji individualan plan korišćenja mreža.

Smernica broj jedan u donošenju pravila za decu je da je važno poznavati svoje dete.

„Neki roditelji omalovažavaju sve društvene medije tvrdeći da oni nude nultu vrednost u životu mlade osobe, ali jasno je da postoje mnoge prednosti u učenju i alati društvenih medija koje deca mogu da koriste kreativno, adekvatno i odgovorno“, kaže Mišel Ikard, edukatorka za roditeljstvo i autorka knjige „Četrnaest razgovora do četrnaeste godine: osnovni razgovori koje treba da vodite sa svojom decom pre nego što krenu u srednju školu“.

I, najvažnije: stručnjaci smatraju da, kada je reč o tinejdžerima, bezbednost je nešto na čemu moramo da radimo SA njima, a ne mimo njih. A to postižemo korisnim razgovorima sa tinejdžerima o tome kako da bezbedno koriste društvene medije. Tinejdžeri većinu svog društvenog života doživljavaju na društvenim mrežama i zato je veoma važno da sa njima sarađujemo i kreiramo odnos poverenja i sistem podrške.