Reč psihologa: Okruženje pritiska mlade ljude

Šta možete da uradite za mir u svetu? Idite kući i volite svoju porodicu.

Majka Tereza

 

Život u Srbiji proleća i leta 2023. za našu decu je težak. Događaji iza nas, kada su život izgubila deca od strane svog druga, takođe deteta, otvorilo je Pandorinu kutiju pitanja, strahova, sumnji, dilema, očaja. Naš portal nastavlja da traga za odgovorima i savetima koji mogu da pomognu vašoj deci i vama, ne samo u ovoj konkretnoj, traumatičnoj situaciji, nego uopšte, tokom života koji je pun izazova i sa kojima treba da se suočavaju i postanu dobri, plemeniti, empatični ljudi. Naša sagovornica je psihološkinja Aana Mirković.

 

Koji su najveći izazovi za mlade i za nas roditelje u Srbiji?

 

-Sam život u Srbiji je veliki izazov za mlade – školski sistem koji u velikoj meri ne prati promene koje nove generacije sa sobom nose, tržište rada koje se nije adaptiralo na novonastale promene, nedostatak novca za samostalan život (mladi u tridesetim godinama žive sa roditeljima). Pored toga, a u vezi sa svim tim – mladi imaju nedostatak samopouzdanja, što se odražava na međuljudske odnose i partnerske veze. Svi ovi izazovi su nešto što možemo da uočimo oko sebe na svakodnevnom nivou.

 

Šta najviše muči našu decu?

 

-Decu muči mnogo svega. Veliki je pritisak okruženja da moraju uvek da se predstave u nekom idealnom svetlu, a tome su najviše doprinele društvene mreže i stalna potreba da se animiraju pratioci. Muči ih nerazumevanje od strane odraslih (roditelja pre svih) u vezi sa korišćenjem digitalnih uređaja, količine vremena koje provedu online, bezbednosti na internetu, ali i životnih navika koje su danas potpuno drugačije – načinu na koje komuniciraju, zabavljaju se, igraju, pa i uče i istražuju nove teme.

 

Da bismo svojoj deci pomogli da se nose sa onim što ih brine prvo saznajmo šta ih to muči. U takvim situacijama psiholozi uvek savetuju roditelje da budu uz decu, da im se nađu u svakom trenutku, da se zainteresuju za ono što se dešava u školi, u sportskom timu, sa drugovima. Da li su i u kojoj meri mladi imaju psihološku i podršku psihijatra kada im je potrebna?

 

-Mislim da je traženje psihološke podrške i pomoći u našem društvu još uvek nešto što nailazi na socijalnu osudu i da je stigma velika. Kada se pomene psiholog ili psihijatar, ljudi pomisle da im ne treba ta vrsta pomoći jer nisu ludi, nisu im potrebni lekovi za smirenje, pomisle da je to tema o kojoj se ne može otvoreno razgovarati i to je sve obavijeno velom neke lične sramote. Sve kako ne treba da bude jer je mentalno zdravlje podjednako važno kao i fizičko i jer je svaka intervencija u ranoj fazi problema mnogostruko efikasnija nego kada bolest uznapreduje. U takvom ambijentu, mladi se teško odlučuju da traže pomoć, a najčešće to za njih uradi neko iz porodice ili bliskog okruženja.

 

Kakav je danas svet online i offline koji im ostavljamo i koji za njih keiramo?

 

-Svet koji sada imaju je prilično haotičan, u njemu ima mnogo više informacija nego što je ijedna generacija ranije imala, a većina njih su neproverene i netačne, ali sve zajedno utiču na njihovu percepciju, emocije, stavove, ponašanje. U online svetu su često najglasniji i najvidljiviji baš oni ljudi koji ne preispituju ono što govore/pišu, kao ni posledice svog neodgovornog ponašanja. A sve to boji i offline svet jer deca, nedovoljno zrela sa nerazvijenim kritičkim stavom i logičkim prosuđivanjem, usvajaju modele ponašanja i kreiraju vrednosti pod uticajem ljudi bez znanja, kredibiliteta i etike.

 

Da li i kako mladi ljudi mogu da poboljšaju naš svet?

 

-Mlade treba podržati, edukovati i stalno osnaživati da neprestano uče, da rade na sebi, da svoje adolescentske ideje preispituju, da na njima posvećeno rade i adaptiraju se promenama, da se bore, da slobodno pitaju i traže odgovore, da poraze prihvataju kao lekcije i da svojoj generaciji bude podrška. Kod mladih treba stalno da razvijate veštine kao što su kolaboracija, samo-aktualizacija, samokontrola i empatija. Mladima treba verovati, njihovu ulogu u društvu ne smemo marginalizovati samo zbog toga što je nekada teško razumeti ih. Na mladima svet ostaje i to je isto milenijumima unazad i ostaće i za milenijume unapred.

 

Citat kojim bi opisala izazove sa kojima se naša deca sreću?

 

-Mislim da je najvažnije da to što prazno bure jače zveči i što su najvidljiviji u društvu baš ti prazni koji zveče sa svih strana nije univerzalna vrednost već samo trenutna situacija. Njihovo nebo ne sme biti vezano žicom i sloboda da uče, donose odluke, menjaju svet mora biti iznad svega.