Prvi srednje i društvene mreže

Klinci koji su pošli u prvi srednje ovog septembra, ulaze u drugi krug društvenih mreža. Više nisu klinci, sad je igra ozbiljnija i potreban je drugačiji pristup, ali i bolja medijska pismenost.

Nikada nije lako ući u sasvim nov svet u kom učenici prve godine srednje škole postaju veliki, a zapravo su još nekako mali. Pre samo dva, tri meseca treperili su leptirići u stomaku pred malu maturu, a sad kao da su teleportovani u nov novcat svet, pun novih, isto toliko uplašenih klinaca kojima se ponovo po stomaku vrzmaju leptirići, ali sad oni koji šire zebnju.

Sigurni smo da se možete setiti osećaja prvog dana u srednjoj školi; nepoznata imena i lica, novi predmeti i profesori, novi rasporedi, zvona i beskrajni lavirint hodnika i učionica. Prelazak iz osnovne škole u srednju školu značajna je prekretnica u životu deteta i ne zaboravlja se lako. Ponekad i nikad.

Ali, uspešna tranzicija iz osnovne u srednju školu predstavlja: razvijanje novih prijateljstava, stvaranje i održavanje samopoštovanja i samopouzdanja, pokazivanje većeg interesovanja za školu i školski rad, lakoća navikavanja na nove rutine i organizaciju škole, kontinuitet u učenju.

Tranzicija takođe znači i vreme je za promene, prilike i nezavisnost, vreme za velika uzbuđenja, iščekivanja i odgovornosti, prve prave ljubavi i za drugi krug na društvenim mrežama.

Društveni mediji su još jedna oblast u koju roditelji treba da budu uključeni. Dok su bili mlađi, korišćenje interneta i mreža svodilo se uglavnom na gledanje i deljenje zabavnih sadržaja, igranje igrica i gledanje YouTube-a. Deca do 13. godine nemaju pristup mrežama, ali sada se ta situacija menja i većina se sa mrežama upoznaje tek u prvim godinama srednje škole. Imati pristup društvenim mrežama nikako nije loša ideja u prvoj godini srednje škole.

I dobra je ideja da u tu avanturu klinci pođu medijski potkovani.

Medijska pismenost podrazumeva sposobnost da se identifikuju različite vrste medija i razumeju poruke koje šalju. Deca upijaju ogromnu količinu informacija iz širokog spektra izvora, daleko izvan tradicionalnih medija (TV, radio, novine i časopisi). Početkom srednje škole, ozbiljno se sreću sa tekstualnim porukama, mimovima, viralnim video snimcima, društvenim medijima, ozbiljnim video igricama. Svi ti sadržaji imaju istu crtu: neko ih je stvorio. I stvorio ih je sa razlogom. Razumevanje tog razloga je osnova medijske pismenosti.

Medijska pismenost uključuje postavljanje konkretnih pitanja i potkrepljivanje mišljenja primerima. Medijska pismenosti omogućava deci da sama shvate šta je određen medij, zašto je napravljen i šta od njega želi. Podučavanje srednjoškolca medijskoj pismenosti daleko je od čistog bubanja lekcija i floskula. Bolje je edukaciju uključiti u svakodnevne aktivnosti.

Evo ključnih pitanja koja treba postaviti kada podučavate decu medijskoj pismenosti:

Ko je kreirao sadržaj i zašto? Da li da vas obavesti o nečemu što se dogodilo u svetu (na primer, vest)? Da li da promeniš mišljenje ili ponašanje ili samo da te nasmeje? Zašto misliš tako?

Kome je poruka namenjena? Zašto misliš tako?

Koje tehnike se koriste da se poruka učini tačnom ili uverljivom? Da li potiče iz renomiranih izvora? Zašto misliš tako?

Koji detalji su izostavljeni i zašto? Da li su informacije izbalansirane različitim aspektima ili predstavljaju samo jednu stranu? Da li ti je potrebno više informacija da bi u potpunosti razumelo poruku? Zašto misliš tako?

Kako se osećaš zbog te poruke? Da li misliš da se i drugi osećaju isto? Zašto misliš tako?

Ključno pitanje je: ZAŠTO MISLIŠ TAKO? Tim pitanjem učite dete da kritički razmišlja o medijskim porukama koje dobija i da sopstvene medijske poruke kreira smisleno i svesno. Na taj način, učite svoje dete veštinama kritičkog razmišljanja i kako da postanu svesni potrošači medija.