Prepoznajte simptome rane depresije kod deteta

Mi smo, prirodno, skloni da o detinjstvu razmišljamo kao o vremenu nevinosti i radosti, ali čak dva do tri procenta dece uzrasta od šest do 12 godina može patiti od ozbiljne depresije. Dostupni podaci sugerišu da je tri godine najniži prag na kojem se javlja depresija.

U narednom periodu, Bezbedni klinci vodiće ozbiljnu kampanju za prevenciju i lečenje depresije kod dece i mladih, uz pomoć dečjih psihologa i terapeuta.

A1 poziva sve društveno odgovorne kompanije da se priključe našoj borbi protiv depresije i suicida kod dece i mladih i učine ovaj svet bezbednim mestom za svu našu decu.

Prema svetskom istraživanju koje je sproveo UNICEF,  svako sedmo dete i adolescent uzrasta od 10 do 19 godina ima dijagnostifikovan mentalni poremećaj, probleme u ponašanju, anksioznost i depresiju, od kojih su neki toliko ozbiljni da deca podižu ruku na sebe. To znači da svakih jedanaest minuta jedna mlada osoba izvrši samoubistvo, piše DW.

Ni deca u Srbiji nisu pošteđena te tužne statistike: samoubistvo predstavlja vodeći uzrok smrti u adolescenciji i godišnje oko 90 mladih osoba počini suicid. I, na žalost, nisu samo odrasli i mladi i tinejdžeri ti koji pate i tužni su. Mala deca takođe mogu doživeti depresiju, ali ona može izgledati veoma različito, zbog čega je roditeljima, ili lekarima, teško da je prepoznaju i da pruže pomoć.

Normalno je da se deca osećaju potišteno, da su nervozna ili da negativno misle – to je deo zdravog razvoja i učenja upravljanja emocijama. Ali depresija u detinjstvu nije samo kada se osećaju tužno, “blue” ili “low”.

Primeri ponašanja koji se često viđaju kod dece sa depresijom uključuju:

• Često se osećaju tužno, beznadežno ili razdražljivo
• Ne želie da učestvuju u zabavnim sadržajima
• Menjaju obrazac ishrane – jedu drastično manje ili više nego obično
• Menjaju obrazac spavanja- spavaju drastično manje ili više od normalnog
• Pokazuju promene u energiji - umorni su, tromi, napeti ili nemirni većinu vremena
• Teško održavaju pažnju
• Osećaju se bezvredno, beskorisno ili krivim
• Daju negativne komentare o sebi
• Povlače se iz društvenih situacija, ne žele da provode vreme sa prijateljima
• Vide crnu stranu određene situacije, umesto da pozitivno gledaju na svet
• Pokazuju sklonost ka samopovređivanju ili autodestruktivno ponašanje

Ekstremna depresija može navesti dete da razmišlja o samoubistvu ili da planira samoubistvo. Za mlade od 10 do 24 godine, samoubistvo je među vodećim uzrocima smrti.

Neka deca možda neće biti u stanju da iskažu svoja osećanja bespomoćnosti i beznadežnosti i možda neće izgledati tužno i zato je vrlo važno da roditelj primeti i reaguje na signale koje dete šalje.

Depresija takođe može prouzrokovati da dete pravi probleme ili da se ponaša nemotivisano, zbog čega drugi ne primećuju da je dete depresivno ili pogrešno etiketiraju dete kao izazivača problema ili lenjo.

Šta možete učiniti?

Postoji mnogo faktora rizika za depresiju u detinjstvu i većina je promenljiva. Ali, imati depresivnog roditelja jedan je od najkritičnijih faktora rizika za dete: ta deca imaju četiri puta veću verovatnoću da dožive depresiju nego deca sa roditeljima koji nemaju depresiju. Zato je od vitalnog značaja da depresivan roditelji odmah potraži pomoć za sebe i na taj način sačuva svoje dete.

Možete smanjiti faktore rizika za depresiju tako što ćete biti svesni da postoje određene životne veštine, načini percepcije,  životni događaji i veštine rešavanja problema koji štite decu od depresije. Budite sigurni da vaša deca jedu zdravo, da vežbaju i da nisu pod nerazumnim stresom za svoje godine.

Ako ste primetili navedene simpotme depresije, prvi korak je da razgovarate o tome šta se detetu dešava i kako se oseća. Ako odgovori „ne znam“, predložite reči koje ilustruju osećanja i obratite pažnju koja će prepoznati kao svoja.

Neka vaše dete zna da je u redu da vam se obrate i da ste spremni da čujete šta god želi da kaže. Ako su uznemireni zbog određene situacije, možete im pomoći da reše problem ili da sami pronađu načine da poboljšaju situaciju.

• Obezbedite vreme i prostor za razgovor
• Slušajte otvoreno, bez osuđivanja
• Ponovo razmotrite problem
• Ozbiljno shvatite svaku reč ili promenu kojom dete nagoveštava da nešto nije kako treba i ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć

Najvažnije od svega je da stalno posmatrate svoje dete, da reagujete na svaku upozoravajuću promenu u ponašanju i razmišljanju i da budete toplina koja će im dati sigurnost.