Pitala sam klinca iz kraja da mi da krug na hoverbordu i oduvao me je

08.novembar 

Pitala sam klinca iz kraja da mi da krug na hoverbordu i oduvao me je

 

Jesam presrela klinca u kraju i pitala ga “odakle ti hoverboard sa sedištem”, jesam. Je l' mi rek’o “kupio mi tata”, rek’o mi. Jesam pitala “je l' mi daš krug”, pitala sam. Je l' rek’o “ne može, veliki ste, rekao mi. Jesam mu rekla “pih i nije ti neki”, rekla sam.

 

Izvinite, deco, a kad smo mi to postali “veliki” da ne možemo da provozamo krug na vašim cenjenim dostignućima tehnologije kakva mi nismo imali? Da me je taj klinac pitao da mu dam krug na bajsu ili rolere kad sam ja bila klinka, dala bih mu. Mi smo bili jedna divna generacija koja je umela da deli i drugarstvo im je bilo carstvo. Kad kažem “mi”, mislim na nas milenijalce.

I, normalno, lažem. Lažem kao svaka gospođa od 45 godina koja ne može na hoverboard jer je velika. Umorna. Zatrpana obavezama, dečjim potrebama, potrebama svog psa, svojih prijatelja, porodice, uže i šire familije, udovoljavanjem drugima da živi kako pravila nalažu, a ne po svom ćefu.

 

Normalno da mi nije dao hoverboard. Vukla sam dve kese iz prodavnice i jednog psa. Verovatno sam mu izgledala kao King Kong onako malom i bezbrižnom dok uživa u poklonu koji je dobio od tate. Dok uživa u radosti, u detinjstvu i u slobodi da mi ne da krug. A baš mi se vozilo. Baš mi je došlo da pljusnem one kese na sred staze i da obrnem đir po naselju, da me gledaju kao da sam pobegla iz ludnice jer, zaboga, mame ne smeju da podetinje. Mame moraju da su pod kontrolom i da drže situaciju pod kontrolom. Mame ne smeju da se glupiraju i da traže krug na hoverboardu. Mož’ misliti.

 

Kad smo postali “veliki”? Kad smo zaboravili da se igramo i da učimo od naše dece? Kad smo prestali da tražimo krug i da stavimo sluške u uši i odvrnemo omiljenu pesmu na repeat, da ne čujemo i ne vidimo ove “veće” od nas kako nas gledaju ispod oka i sugerišu da smo malo preveliki za dečje gluposti?

Otišlli smo kući, moj pas, dve kese i ja. Kao pokisli, a napolju sunce. Ušla sam i sela na patos. Stariji sin me je okrznuo pogledom i tačno skapirao da se nešto desilo.

“Šta se desilo, gospođo Š?”, pitao me je kao usput.

“Maksim nije hteo da mi da krug na hoverboardu”, prosiktala sam kao kad sam imala pet godina, a Vesna iz ulice nije htela da me pusti da prva igram lastiš.

“Pa mamki, velika si za hoverboard”, rekao je.

JAO MAJKO MILA. Zar i ti, sine Brute! Moj prvenac i uzdanica moja. Moja nada u svetlu budućnost i vera u bolje sutra. Moj sin. SIN. Pa kad smo stigli dotle da ti rođeno dete zabode nož u leđa. Pa zar sam te zato vukla u stomaku devet meseci i devet sati se mučila da te rodim?

I to mi je hvala… zaustavila sam misli kad sam shvatila da zvučim kao tetka Nada, ona oštrokonđa sa kojom niko u familiji neće da priča jer samo ima amandmane na naše živote.

Neću da budem tetka Nada.

Umesto salve opštih mesta, rekla sam: “Ma nemoj, a ti nisi veliki da te grlim i ljubim pred spavanje i za dobro jutro? I nisi veliki da spavaš sa medom i da ti mažem džem na hleb, iako imaš 11 godina?”

“Jok”, odgovorio je i nastavio da gleda neki genijalan YouTube program.

“Ustaj”, rekla sam.

“Gde ćemo?”

“Idemo napolje.”.

“Ali, baš sad je počeo Dijana šou”.

“Baš me briga. Idemo.”

Ustao je i promrljao nešto u bradu, ali se obuo i krenuo bez reči. Izašli smo na stazicu, seli ispod drveta koje je već postalo zlatno umesto zelenog, stavila sam mu jednu slušalicu u uvo, drugu sam stavila ja.

“Koju pesmu hoćeš?”, pitala sam.

“Pusti onu tvoju dosadnu, što je Cane zavija kroz nos.”

“Ali, ti ne voliš Brejkerse”, rekoh.

“Ali volim tebe. Pusti.”

Pustila sam “Mesečevu kći” i iz duksa izvadila dve čokoladice.

“Ali, mama, rekla si da nema slatkiša pre ručka!”

“Ćuti i žvaći. Danas nismo veliki. I nemoj da si nekome zucnuo da sam ti dala čokoladu pre supe.”

Nasmejali smo se. On je slušao moju omiljenu pesmu, iako je ne voli, a ja nisam vozila hoverboard jer sam velika. A sva ta moja veličina je u mojim klincima koji tačno znaju gde prestaje hoverboard i počinje Cane.

I da ima dana kad može čokolada pre supe.