Pet trikova da naučite decu storytelling veštini
Pričanje i pisanje priča ne podrazumeva da budete Tolstoj ili Mark Tven. Već smo pisali o važnosti pričanja priča deci, ali sada hoćemo da vam pokažemo da i vi možete da razvijete tu lepu veštinu i da, učeći njih pričanju priče, i sami steknete predivnu naviku da svaki dan nešto zabeležite.
Pisanje i pričanje priča je jednostavno, potrebno je samo da nađete u sebi dete i da pustite mašti na volju. Bez straha, bez skepticizma i bez ikakve ideje o tome šta će neko da misli o vašem talentu. Važno je samo da vaše dete misli da ste super i kul. To vam je kao kad pravite palačinke, a ne umete. I možda su zagorele, žive, ispucale, neslatke, ali vaše dete maže krem i džem i jede ih kao da su flambirane u centru Pariza. Zato što ste ih vi napravili, zato što ste se potrudili.
E tako je i sa pričanjem priča. Od davnina, pričanje priča je ljudska potraga koja prelazi sve kulture i generacije i ima snažan uticaj na razvoj dece. Najvažniji je uticaj na stvaranje veze između deteta i vas i, posledično, navike da dođe kod vas i da vam uvek priča šta se dešava.
Mi smo svakog dana okruženi pričama. Vesti na televiziji, radiju i na portalima, nisu ništa drugo do priče. Mitologija i religiozne knjige pune su priča. Lekcije u školi su često priče. Pesme pričaju priče, slike pričaju priče. Filmovi, predstave, serije pričaju priče. Možda je baš pre minut i vama neko ispričao priču? Setite se, premotajte malo unazad…
Za početak, kupite detetu svesku ili, a verovatno smo u pravu, ako više voli, otvorite samo za njega na laptopu dokument u kom će pisati.
Zajedno se ušuškajte na udobnom mestu i počnite.
1. Isplanirajte priču.
Pitajte dete gde će se priča odvijati. Radnja se može odvijati u stvarnom ili u izmišljenom svetu. Može biti planeta, zemlja, grad ili kuća - bilo gde! Zatim, pitajte kada se priča odvija. U sadašnjosti? U prošlosti? U budućnosti? Na kraju pitajte šta misle da će se dogoditi. Zapamtite, to ne mora biti tačno i ne moraju se držati onoga što govore. Najbolji pisci su uvek govorili da se njihovi zapleti organski razvijaju dok pišu.
Za dobar zanat pričanja, potrebno je da imate odgovor na pet ključnih pitanja: Ko ili šta, gde, kada, kako i zašto?
Razradite priču.Počnite jednostavnim pitanjima: šta se lepo ili značajno dogodilo u poslednje vreme? Kako si se osećao zbog toga? Ko je učesvovao u toj priči? Kakav je bio dan? Podstaknite dete da sastavi celu rečenicu, da joj doda boje, opise, dijaloge, misli, osećanja. Pustite dete da svojim rečima odgovori na ta pitanja i lagan dodajte opise.
2. Karakterizacija likova Bez obzira na to da li izmišlja ili su likovi stvarni, potrebno je da ih opiše. Spolljašnost i garderoba nisu važni, osim ako su ključni za priču.
Klučna pitanja su:
Imena likova
Njihova međusobna povezanost, odnos
Ponašanje, narav, temeperament
Možete se baviti fizičkim osobinama ako one utiču na priču. Setite se Damba!
3. Jezik kojim govore
Potražite inspiraciju u svakodnevnim izjavama. Deca su beskrajno duhovita i iskoristite njihov humor da napravite dobre, zabavne dijaloge. Postavljajte pitanja u formi koja će podstaći dete da bude duhovito. Njihovi komentari su suvo zlato i zato ih upotrebite kao “meso” za priču. Takođe, važno je da svaki lik ima način na koji govori. Da li su rečenice duge ili kratke? Da li vaše dete koristi fantastične opise, reči… Sve je važno i sve je u igri!
4. Uvod u priču
Pisci znaju da moraju da privuku pažnju čitalaca od početka. Želite da ih naterate da očajnički čitaju dalje. Zamolite svoje dete da smisli neke dobre uvode koji će privući ljude da saznaju više.
Evo nekoliko primera:
Prve misteriozne rečenice:
Anja nije ni slutila šta će se desiti u danu koji je tek počeo.
Uvodi koji koriste jezičke trikove: Bilo je vlažno, mračno i užasno prašnjavo kada je Anja ušla u kuću.
Uvodi koji stvaraju napetost. Anja je mogla čuti kako joj srce kuca brže nego ikad ranije. Da li se ovo zaista moglo dogoditi?
Priče koje idu direktno u dijalog. "Ali ne želim da idem u školu, mama", zaplakala je Anja.
Ohrabrite dete da konsultuje neke od knjiga koje voli da čita i da vidi kako počinju. Eto inspiracije. Seite se Toma Sojera i tetke Poli koja ulazi u sobu i traži svog sestrića. Metlom ispod kreveta, u ostavi… Već sluti na urnebes, ali i na nevolju….
5. Pišite!
Pošto ste prethodne korake “nabacali” na papir, vreme je da uobličite priču. Lagano, korak po korak, dan po dan. Dopunjujte, menjate, izbacujte, ubacujte. Važno je da to radite zajedno. Neka dete razmišlja, kreira i trudi se, a vi postavljajte pitanja, dajte primere, prisećajte se svojih dogodovština i iskoristite sva raspoloživa sredstva da iz sebe i iz deteta izvučete reči koje prave smisao.
A kada završite, odštampajte svoju knjigu. Možete koristiti i neku od aplikacija: Book Writer, Book Creator, Little Story maker. I kada poraste, da li će imati lepšu uspomenu od one u kojoj ste zajedno stvorili novo remek delo?