Pet načina da klince uvedete u medijsku pismenost

Medijska pismenost je nov koncept uprkos korenima u informatičkoj pismenosti. Usađivanje medijske pismenosti kod dece neophodno je i zbog toga jer se učionice sele u digitalne prostore, ali prvenstveno zbog toga što klinci žive u digitalnom svemiru i treba da znaju da mudro plove galaksijama.

Deca provode vreme u interakciji sa digitalnim medijima. Imajući to na umu kada ih podučavate, vi to vreme činite bezbednim, zabavnim i edukativnim.

Evo nekoliko bazičnih lekcija koje su uvod u medijsku pismenost:

Počnite sa edukacijom na vreme

Slično kao i plivanje, muzika i govor, lekcije i iskustvo sa medijskom pismenošću treba da počnu od malih nogu. Pokazivanje detetu kako pronalazite odgovore na netu najlakši je način da počnete edukaciju. Deca su radoznala, tako da će rado koristiti pretraživače i aplikacije. Navedite aspekte koji web lokaciju i aplikaciju čine pouzdanima i naučite ih da vredi tražiti više alternativnih izvora da bi potvrdili validnost informacija koje pronađu.

Proučavanje verodostojnosti i autoriteta izvora mogu da doprinesu svakodnevnom životu dece dok uče i rastu. Pokažite im razliku između izvora nezavisnih informacija sa citatima i recenzijom i često necitiranim i neutemeljenim tvrdnjama koje iznose sumnjivi portali.

Termini za pretragu

Većina istraživanja na netu podrazumeva otkrivanje kako postaviti pitanja. Možete uzeti enciklopediju ili pitati referentnog bibliotekara za izvore, ali klinci će se pre obratiti pretraživačima u potrazi za znanjem i odgovorima. Jednostavno kucanje teme za koju je dete zainteresovano ima za cilj da donese relevantne naučne informacije. Uloga profita u rezultatima pretraživača je često zanemareno pitanje kada se podučava medijska pismenost. Rezultati koji su organski (tj. rezultati koji nisu reklama ili plaćeni rezultati) obično su tačniji i relevantniji.

Ojačajte njihove analitičke “mišiće”

Kad smo mi bili klinci, naučili smo da tražimo odgovore na pitanja ko, šta, kada, gde i zašto. To treba da naučimo i naše klince. Ta jednostavna pitanja su i dalje sastavni deo procesa kreiranja kritičkog razmišljanja i učenje da se jednostavno identifikuje problem. U kombinaciji sa veštinama donošenja odluka i postavljanja ciljeva, vaša deca će biti spremna da kritički pronađu i kreiraju sopstvene istraživačke projekte. Naučite ih da preispituju sve i svašta. Deca vole da pitaju „zašto“ i „kako“: Ohrabrite ih. Logičke igre i zagonetke mogu pomoći u izgradnji ove veštine kod dece, kao i analitičkih veština kao što su kodiranje ili robotika. Raščlanjivanjem logike, mogu da nauče da identifikuju detalje i obrasce koji su važni, kao što su pristrasnost izvora i argumenti zasnovani na nauci u odnosu na argumente zasnovane na emocijama.

Validacija

Za mnogu decu, validacija će biti ključni deo učenja medijske pismenosti. Zamolite ih da vam pokažu svoje izbore i recite im šta mislite: ima li osnova da veruju informacijama ili medijima? Ako ne, usmerite ih ka prikladnijim materijalima. Pomozite im da uporede medije od poverenja sa sumnjivim izvorima. Budite kao Aristotel, odgovorite pitanjima. Ako vam, na primer, dete priđe pitanjem „zašto je nebo plavo“, odgovorite „zašto misliš da je plavo?“ Dete možda odgovori: „jer je okean plav i svetlost se reflektuje od njega“, na šta možete da kažete „da li postoje informacije koje bi to podržale?“

Odvedite ih do pretraživača prilagođenih deci kao što je Kiddle i pomozite im da pronađu informacije koje dokazuju ili opovrgavaju njihovu pretpostavku, nežno ih usmeravajući da posmatraju šta izvor čini validnim, vrednim ili pristrasnim.

Kompozicija

Posebno za stariju decu, zaron u istraživački poduhvat može vam pomoći da odredite koje veštine treba da unaprede. Dodelite im jednostavan istraživački rad na temu po njihovom izboru sa jasno definisanim ciljevima i ishodima. Na taj način omogućavate deci da rade sopstvenim tempom na svoj način. Urođena potreba dece za otkrivanjem biće blagodat jer neće biti teško naterati ih da postavljaju pitanja, posebno kada su zainteresovana. Čin ispitivanja je najosnovnija veština kritičkog mišljenja i najvažnija za medijsku pismenost.

Pokazivanje deci kako citati funkcionišu i kako se mogu koristiti za kreiranje sopstvenog istraživanja jedna je od zgodnih stvari u vezi sa kompozicijom. Naučite ih osnovama konstruisanja citata, zašto su važni i kako mogu biti dalji izvori informacija, posebno kada prvi put uče o nekoj temi. Sintetizacijom sopstvenog istraživanja u pravilno citiran rad, vaše dete će steći praktična znanja i veštine pisanja koje će koristiti u daljem školovanju.

I, na kraju, najvažnija lekcija, Aristotelova: Svaki čovek po prirodi teži znanju.