Otisak prsta najbolja zaštita
Pasvordi su glavna briga za sajber bezbednost među odraslima, dok postoji relativno malo istraživanja o navikama kreiranja lozinki među mladom populacijom, ranjivom i vrlo rasprostranjenom.
Problem je u tome što današnji klinci provode isto vremena onlajn kao i njihovi roditelji, pri čemu dete ima pristup tabletu ili telefonu svojih roditelja kojima pristupaju sa čak i manje od pet godina. Sajber kriminalci, naravno, ne prave razliku između odraslih i dece, što znači da se deca suočavaju sa istim sajber pretnjama kao odrasli.
Srećom, postoje neki dokazi koji ukazuju na to da deca uče kako da se zaštite. Anketa organizacije NIST među više od 1.500 dece uzrasta od osam do 18 godina pokazala je da su klinci svesni najboljih praksi u oblasti sajber bezbednosti. Na primer, znaju da treba da pamte lozinke umesto da ih zapisuju i da se odjavljuju nakon završetka sesije na mreži. Lozinke koje su koristili takođe su postajale sve sofisticiranije kako su deca starija, a tinejdžeri su pokazivali preferenciju za duže lozinke sa više simbola i brojeva.
Ali, deca su priznala i da svaki put, na svakom novom nalogu, koriste iste lozinke, srednjoškolci vole da dele svoje pasvorde sa prijateljima, a istraživanja kazuju da je deljenje tajne poput lozinke jedan od načina na koji adolescenti uče da grade poverenje i sklapaju prijateljstva. Kao rezultat toga, oni na zajedničku lozinku gledaju kao na brigu o privatnosti, a ne kao na bezbednost i ne smatraju deljenje lozinke inherentno rizičnim ponašanjem.
Pravo pitanje je što studija pokazuje da se te prakse nastavljaju. Uprkos svim pokušajima da se podigne svest o drugim bezbednosnim tehnologijama, lozinke su i dalje primarna bezbednosna mera. Što duže to traje, to ponašanje postaje sve više ukorenjeno, što dodatno odlaže porast autentifikacije bez lozinke.
Jednostavna činjenica je da se sadašnja generacija dece odgaja na mreži. Oni dobijaju pristup onlajn uslugama od malih nogu i u školi i kod kuće, a to znači da roditelji moraju da se postaraju da njihov online život bude bezbedan. Kako tehnološka industrija želi da neguje društvo bez pasvorda, najpametniji način da zaštitimo klince je da ih naučimo da koriste, za početak, fingerprint kao način logovanja.
Tehnologije bez lozinke kao što su bezbednosni ključevi i biometrijska autentifikacija već su dovoljno sofisticirane da se primenjuju u velikim razmerama. To znači da percepcija javnosti jedina usporava stope usvajanja. Kompanije poput Samsunga i Gugla pratile su Apple stope sa senzorima otiska prsta i autentifikacijom lica u pametnim telefonima najnovije generacije i vrlo brzo sledeće generacije digitalnih klinaca mogu očekivati još bolju zaštitu.