Nemoj da me haguješ

Priča mame iz prvog lica o razgovoru sa sinom (12 godina) koji je u kuću uveo termin “hagovanje”.

Prvenac i uzdanica moja i Mlađi i slađi su dva dijametralno suprotna deteta, iako rođeni istog meseca, uz dve godine razlike. Koliko je Mlađi slađi u fazonu da se grli, ljubi, deli emocije, toliko Prvenac sa gnušanjem odbija bilo kakav fizički kontakt jer, citiram, nemoj da me blamiraš. Ja, kao i svaka normalna majka, potpuno ignorišem zahteve i potrebe svoje dece i grlim ga i ljubim kad god mi se ukaže prilika, a to je često i posle mi sleduje porcija iskonskog pubertetskog bunta, ali kako da vam kažem, dok si pod mojim krovom, biće kako ja kažem.

I tako jedno popodne gledamo neki film i ja ga zagrlim dok mu kradem kokice. Čovek mi lepo skloni ruku i kaže: Zoćka, nemoj da me haguješ, ne sklanjajući pogled sa ekrana.

Misliš, tagujem, pitam.

Ne. Haguješ.

Ne tagujem te, nemaš mreže pa nemam na šta da te tagujem.

Rekao sam haguješ. Pusti me da gledam film.

Daj mi još kokica.

Ne može, sve si mi pojela.

Nisam.

Jesi.

Šta ti je hagovanje?

Je l’ ste vi u tvom veku imali sleng?

Opa, idemo, vadi tešku artiljeriju, mislim se i razmišljam čime da ga razoružam.

Mi kad smo bili mali imali smo šatrovački i družili smo se napolju, a ne na vajber grupama.

Kidam ovaj sukob generacija, pomislih.

Niste imali vajber grupe jer ste imali telefone na žicu.

Nije žica nego kabl.

Pusti me da gledam film i ne jedi više moje kokice.

Šta je hagovanje?

Guglaj.

Neću da guglam nego da mi objasniš.

Hoćeš onda da me pustiš da gledam film?

Hoću.

Hagovanje je grljenje, mama.

Pogledam ga i shvatim da su mi džabe sve knjige i umetnička dela koja znam u sred noći da me probudiš kad mi nije palo na pamet šta bi hagovanje moglo da bude.

Dobro, kažem, sad ću da te hagujem. Nova terminologija je ok, ali sve dok te grlim jer sam te rodila da te grlim, a ti vidi šta ćeš