Ne postoji "kids" droga

"Dragi roditelji! Htela sam da vas obavestim da su se pojavile na tržištu psihoaktivne supstance koje su lako dostupne učenicima. Jedna je u obliku žvake poznatija kao kids droga, efekat počinje nakon 15 minuta i jači je od ekstazija, a tragovi skrivanja su posebna zamka za roditelje i zaposlene u školi jer je umotana kao pakovanje žvaka. Druga je tzv. snus-čist nikotin u prahu koji se pakuje u malim vrećicama čaja i on se sisa ili šmrče. Veoma je jeftin, kesica košta 100- 150 dinara. Molim vas da sa decom porazgovarate o ovome, da budu obazrivi da im neko ne 'podvali' žvaku..."

Poruka se brzinom svetlosti širila roditeljskim vajber grupama i kao požar izazvala paniku. Reagovalo je i Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštenjem da policija posebno prati bezbednost dece u školama, ali da u prethodnom periodu nisu pronašli takozvanu kids drogu.

Tim povodom, za portal Bezbedni klinci, razgovaramo sa kapetanom policije Zoranom Pejčićem iz Odeljenja za borbu protiv droga Policijske uprave za grad Beograd. Najvažnije i pre svega, kaže Pejčić, jeste da panici nema mesta i da je od svega najvažnije da decom razvijamo bliskost, poverenje, prijateljski odnos, da ih naučimo da kažu “ne”.

Zadatak policije, kaže, jeste suzbijanje narkotika i sankcionisanje počinilica, ali najveći od svih zadataka jeste da, zajedno sa roditeljima, nauči decu da budu pametna, zdrava i da se odupru iskušenjima i izazovima.

- Nema mesta nikakvoj panici. Mi nemamo povećanje neke nove droge da bi bilo mesta panici, “Kids droga” kao termin ili neka vrste droge ne postoji. Narko dileri se trude da droga koju prodaju izgledom bude prijemčivija mladim konzumentima i najverovatnije se radi o nekim sintetičkim drogama koje su prilagođene, u vidu tableta, a nisam čuo da postoje neke žvake. Dakle, ne postoje konkretno “kids” droge i mesta za paniku nema.

Zoran Pejčić naglašava da je za roditelje vrlo važno da znaju da ne postoje takozvane lake droge i zbog toga je prevencija i edukacija od najvećeg značaja da bismo sačuvali mališane.

-Postoje droge “početnice”, tipa marihuana, koja je uvod u svaku sledeću drogu. Sintetičke droge su u ekspanziji poslednjih godina, njihov hemijski sastav je često nepoznat, a izgledom su prijemčive za zloupotrebu. Čak se smišljaju i nove droge, ali policija postupa u saradnji sa Ministarstvom zdravlja jer se neke od tih droga možda u ovom trenutku i ne nalaze na spisku psihoaktivnih supstanci, na primer snus (snus se takođe pominje u poruci i proizvod je duvana, prim. aut.) Treba obratiti pažnju na sintetičke droge, ekstazi (MDMA) koje mladi ljudi nikad neće konzumirati sami kod kuće, već su vezane za klubove i za izlaske. To su takozvani rekreativni zavisnici od sintetičkih droga i mi smo viđali slučajeve da su deca preko nedelje odlični đaci i studenti, a kad dođe vikend konzumiraju droge i to nije naivno, može da izazove zavisnost, ali i fatalan ishod.

Zbog svega toga, Odeljenja za borbu protiv droga, osim redovnih hapšenja dilera, fokus stavlja na prevenciju i edukaciju, ne samo dece u školama, već i roditelja. Kaže, najbolji primer je lični i da je vrlo važno da roditelji ne žmure ako primete da dete ima problem.

-Najvažnije od svega je da roditelji obraćaju pažnju na dete i ja stalno apelujem na roditelje da sa decom razgovaraju, da uspostavljaju odnos poverenja i da im posvećuju pažnju. Prvi signali da nešto nije u redu je promena mirisa deteta. Droge menjaju miris kože, kose, garderobe, ali i ponašanje dece. Ako roditelji primete promene u oblačenju, navikama, droge stimulišu negativno, izazivaju halicunacije. Jedina sigurna potvrda za roditelja da dete koristi droge jeste test na droge koji se radi iz krvi. Ali, kada roditelj mora da primorava adolescenta, dete od 15, 16 godina da radi test, on je već izgubio bitku. I zato je iznad svega važna bliskost, da je stvaramo i da je zadržimo, da znamo kako nam se deca ponašaju, sa kim se druže, kako se ponašaju kada su van kuće. Pogrešna su i mišljenja da deca razvedenih roditelja češće konzumiraju nakotike nego deca iz “sređenih” porodica. Ja sam imao slučajeve dece koja su uhvaćena sa drogom, a čija je porodica sasvim u redu, a poznajem i decu samohranih roditelja koja nikada nisu bila u kontaktu sa drogama. Kada imamo slučaj dece kojima je to prvi prestup i kada su roditelji otvoreni za saradnju, mi se trudimo da pomognemo razgovorima, edukacijom, upućujemo na stručnjake koji mogu da pomognu jer želimo da spasimo mlad život. Drugo je kad roditelji ne žele da sarađuju, žmure ili negiraju problem, tada smo prinuđeni da ostvaramo dosije i to dete je evidentirano kao prestupnik. Naš zadatak, roditelja, nastavnika, policije, jeste da pomognemo detetu i da ga ne etiketiramo, već da suptilno pomognemo da se problem reši. Svaki nastavnik treba da zna kako smrdi marihuana, kako izgleda koja droga, kako se ponašaju deca koja konzumiraju droge i da, u saradnji sa psiholozima i roditeljima, detetu pomognu. Tu smo mi, da edukacijom pomognemo i stvorimo zdravo okruženje za našu decu.

Da li dileri danas koriste digitalne kanale da prodaju droge i da li to otežava ili olakšava reakciju policijie?

-Primetili smo u vreme kovida da dileri koriste društvene mreže, idu u korak sa vremenom, ali manje je to zastupljeno kod nas i dalje je zastupljena ta ulična prodaja, na mestima gde se okupljaju mladi. Veoma mi je važno da roditelji znaju da decu neće kontaktirati neki veliki narko diler, već najčešće drug iz klupe, učenici starijih razreda ili bivši učenici škole. Zato mi je važno da ponovim da je bliskost sa decom i lični primer najbolji način da sačuvamo decu, da ih naučimo da kažu “NE” kada im bude, ponuđena droga, a u nekom periodu sigurno hoće. Problematični period adolescencije jeste težak za roditelje, ali kada “pregurate” tih nekoliko kritičnih godina sa mnogo ljubavi i bliskosti, dete će izrasti u jaku, snažnu osobu koja ume da kaže “ne”.