Nasilje pokriveno nasmejanom fotkom
“Plašim se da sam na ovoj slici odao tajnu svoje sopstvene duše, a to je razlog zbog koga je ja neću izlagati.“
Oskar Vajld “Slika Dorijana Greja
Deca često budu žrtve porodičnog ili nasilja u emotivnim odnosima, ali njihovi postovi na mrežama odaju sliku sreće. Onda imamo situaciju “nemoguće, izgledali su tako srećno”. Komšije se čude, familija se čudi, socijalne službe se čude. Osmehom deca kriju ne samo pakao kroz koji prolaze, već i tugu i tajnu koja im raspara srce.
Pitali smo Anu Mirković da nam objasni tu lažnu sliku i kako da pomognemo deci da izađu iz te lažne predstave.
Zašto klinci na mreže postavljaju srećne fotke u trenucima kad u stvarnom životu trpe neki vid nasilja?
ANA: Zato što je veliki pritisak da se prikažemo u društveno poželjnom izdanju. A i zbog toga što se sve druge emocije smatraju neprikladnim u današnje doba među decom. Pričala mi je jedna koleginica da deca danas trpe teror srećom - roditelji ne mogu da podnesu ideju da su deca nekada tužna jer zašto bi bila kada imaju telefon, patike i idu na letovanje :(
Kako da prepoznamo preko mreža da možda ipak nešto nije ok u životu dece koja trpe nasilje?
ANA: Jako teško možemo prepoznati na osnovu objava na društvenim mrežama jer je to filtriran sadržaj na mnogo nivoa. Ali možemo prepoznati u direktnoj komunikaciji - po tonu glasa, držanju tela, načinu ponašanja, govorenja, pogledu, dodiru ruke.
Kako da im pomognemo da smognu snage da traže pomoć?
ANA: Tako što im postavljamo pitanja kada procenimo da žele da pričaju, tako što ih razumemo, ne osuđujemo, ne omalovažavamo njihove probleme ma kako nam nekada izgledali mali. Tako što nedvosmisleno ukazujemo da smo uvek tu jedni za druge, spremni smo da pričamo o lepim i manje lepim temama čak i kada je pričanje nešto što najmanje želimo u tom trenutku.
Kako da im pomognemo kad nam traže pomoć?
ANA: Za početak - podrška, zagrljaj, tople reči (lepe reči), pa potom traganje za informacijama ko može da nam pomogne da rešimo konkretnu situaciju.
Deca nasilje koje trpe prikrivaju najčešće iz straha i sramote. Krivica koju osećaju ume da ugrize jako i da ih obezvredi na milion načina i zato biraju mreže da pokažu da su super, jaki, da je sve okej, da su srrećni.
Ali, znate da su i tužni klovnovi uvek nasmejani?
Ako je dete povučeno, tužno, bezvoljno, ćutljivo, ako ima neobjašnjivih modrica, ili se povlači sa mreža, bilo vaše ili dete sa kojim se vaše druži, obratite pažnju i pokušajte da priđete razgovorom, da uspostavite poverenje.
Taj prvi korak je najvažniji, da im date ruku, da znaju da nisu sami.