Misli jedne devojčice: Da li će mi on lajkovati fotku ili pogledati story?

13.novembar DIGITALNI RODITELJI

Zovem se Anja. Imam 14 godina, super roditelje, jednog brata, dve bake, dve najbolje drugarice i jednog Ognjena. Ognjen je moja simpatija. Ustvari, u Ognjena sam zaljubljena od prvog razreda, ali on to ne zna. Ustvari, zna, ali pravi se da ne zna. Kad celo društvo ide na sok ili u bioskop, Ogi obavezno sedne pored mene. Drži me za ruku kad prelazimo ulicu jer ja sam, kao, smotana pa on kao da mi spasi život. U školi sedi iza mene i stalno nešto galami, glumi frajera, a kad se okrenem i kažem mu da ćuti, on pocrveni I prestane da priča. Primetila sam da za užinu uvek nosi limunadu, iako njegovi drugari piju gazirano, a on tu limunadu uvek da meni jer je volim najviše na svetu.

Ognjen i ja se pratimo na TikToku i na Instagramu i svaki put kad treba da postavim nešto, propisno se oznojim jer znam da će i on to da vidi. Da li će biti duhovito? Da li je lepa muzika u klipu? Da li su boje i senke dobre na fotki? Da li će pogledati story ili će namerno da ne pogleda, a ja ću se tad smoriti kao da smo raskinuli? Ako postavim fotku, ne mora da je lajkuje, ali znam da će je videti. A ako je ne lajkuje, opet ću se smoriti.

I šta će reći ostali?

Kad god treba da stavim nešto na mreže, treba mi bukvalno ceo dan da to osmislim. Prvo, ne mogu u story nešto što nije priča. A priča mora da bude dobra. Video mora da bude dobar. Da ima smisla. Da ima emociju. Zato tražim priče oko sebe. Stvarne, sa ulice, iz škole, sa prozora, iz parka. Sklapam ih sa muzikom i puštam da same pričaju. Ljudi, lica, situacije, životinje, priroda. Puštam ih da žive u mojim storijima i klipovima, u pokretu, u trenutku.

S druge strane, u feed stavljam zamrznute trenutke. Sa drugaricama, osmehe, pogled, misao. Zadržim emociju, senku, boju, pozadinu. Kao slika koja nema rok trajanja, koja ne prolazi, koja u jednom kadru priča million situacija i osećanja.

Ponekad su moje priče i fotke smešne. Nekad su tužne, setne, nekad su pune ljudi, nekada su samo ulica. Zato o njima razmišljam dugo pre nego što ih okačim. Znam da će ih Ognjen videti. Znam da će ih videti i moji prijatelji, a ja želim da oni vide samo lepo i neobično i zabavno jer ih volim i jer jedino lepo i zaslužuju.