Milenijalci ni(su) narcisi

17.novembar 

Milenijalci ni(su) narcisi

Veoma je poželjno voleti sebe, ali šta ako ta ljubav premašuje granicu dobrog ukusa i prerasta u opsesiju? Ili je jedna generacija samo pogrešno shvaćena?

Naučnici su donedavno tvrdili da su ljudi rođeni između 1988. i 1994. godine, "milenijalci", najnarcisoidnija generacija ikada, a taj stav je i stav njihovih roditelja, baka, deka, čak i stručnjaka.  Lista optužbi protiv milenijalaca duga je koliko je na njoj karakteristika: nezreli su, lenji i sebični. Stalno prave selfije i dele ih na društvenim medijima. Ne žele poslove početnika i ne mogu da kupe stan jer troše sav svoj novac na simbole statusa hipstera poput tosta od avokada.

U osnovi ovih optužbi je jedna psihološka osobina: narcizam. Što ste više narcisoidni, to više sebe smatrate moćnim, važnim i privlačnim. Iako imaju tendenciju da imaju visoko samopoštovanje i blagostanje, prema određenim definicijama, narcisi su takođe skloni impulsivnosti, rizičnim odlukama i nestabilnim romantičnim vezama. Kada im je ego ugrožen, narcisi često odgovaraju agresivno.

Ali, da li su milenijalci zaista baš takvi?

Psiholog Džošua Grabs, milenijalac koji je vodio jedno od istraživanja objavljenih na portalu PsyBlog, kaže da se starije generacije slažu da su milenijalci najnarcisoidniji, ali ispitanici u studiji odbacili su ideju da su arogantni, preterano sebični i sujetni. Milenijalci, inače, prigovaraju kada im dodaju etiketu “narcis” jer to izgleda kao ponižavanje i zbog te etikete doživljavaju više besa, frustracije i tuge od ostalih generacija.

Jedini koji su smatrali da je etiketa prihvatljiva bili su ljudi koji su zapravo narcisoidni - a istraživanja pokazuju da ih je vrlo malo.

Umesto toga, milenijalci imaju tendenciju da sebe smatraju individualistima i to je osobina koju visoko cene.

Rast upotrebe društvenih medija podstakao je strasnu raspravu među psiholozima: da li su mladi današnjice „generacija Ja" ili „generacija Mi"?

U međuvremenu su se pojavili novi dokazi u prilog pozitivnim trendovima koji ukazuju da se ličnosti menjaju tokom vremena, slično načinu na koji se inteligencija povećava sa svakom novom generacijom, piše BBC.

Najglasniji zagovornik mišljenja da su mladi danas veći narcisi i više usmereni na sebe od prethodnih generacija je psiholog Džin Tvendž sa Univerziteta San Dijego u Kaliforniji, koja je više od petnaest godina proučavala ovu smenu generacija.

Tvendž veruje da porast narcizma ima korene u kulturnim promenama, naročito u značajnijem usmerenju na individualizam u nekoliko poslednjih decenija. Roditelji, na primer, kao i društvo u celini, danas pridaju veću važnost pojedinačnim dostignućima mladih nego njihovoj građanskoj dužnosti.  S obzirom na ove kulturne trendove, svakako je moguće da je današnja omladina naučila da sebe vidi kao nadarane i vredne divljenja.

Veliki deo onoga što zastupa Džin Tvendž zasniva se na „Inventaru narcističkih ličnosti", meri po kojoj se od ispitanika traži da izaberu između četrdeset autodeskriptivnih stavki, od kojih je jedna u narcisoidnom tonu („Ja ću sigurno uspeti") a druga nije („Uspeh me ne zanima previše").

Džefri Arnet sa Univerziteta Klark u Vorčesteru je među onima koji se ne slažu i sumnja da „Inventar narcisoidnih ličnosti" uopšte može da izmeri narcisoidnost.

Navodni narcisoidni izbor prema inventaru u nekim slučajevima može da označava samopouzdanje. Arnet navodi primere poput: „Samouveren sam" naspram „Voleo bih da sam više samouveren".

Navodeći činjenicu da mladi češće volontiraju i da su otvoreniji za razlike, Arnet kaže da je njegov pogled dijametralno suprotan od onog koji zastupa Tvendž: današnji adolescenti ne samo da su manje narcisoidni, već su „izuzetno velikodušna generacija koja donosi obećanje da će svet biti bolji".

Naučne rasprave su rađene u kontekstu povećane upotrebe društvenih mreža, selfija i navike da neprestano obaveštavamo druge o tome šta radimo, mislimo ili osećamo.

Teško je odupreti se zaključku da tehnološka i kulturna promena ne doprinosi porastu taštine i narcizma. Mnogobrojne informacije, međutim, pokazuju da narcisi češće postavljaju selfije na internet, ali to ne znači da je svako ko postavlja selfije narcis. Postoje dokazi da su osobe koje su aktivnije na društvenim mrežama „prijatnije", odnosno da su toplije, prijateljskije i da ulivaju poverenje.