Klinci bolje donose odluke kad koriste društvene mreže
Dostupnost društvenih medija omogućava klincima da komuniciraju sa svetom oko sebe kroz karakteristike modaliteta, delovanja, interakcije i navigacije. Studije pokazuju da dostupnost društvenih medija značajno utiče na ponašanje korisnika, na sticanje znanja i poboljšnje donošenja odluka.
Da li ste znali da trenutno više od polovine, a preciznije oko 53.6 odsto globalne populacije koristi društvene mreže, među kojima su Fejsbuk, Tviter i Instagram. U proseku svako od njih provede bar dva i po sata dnevno uz društvene mreže. Na taj način, društvene mreže su postale neodvojiv deo svakodnevice. U poslednje vreme, potraga za informacijama na društvenim mrežama znatno je u porastu jer društvene mreže daju mogućnost mladima različitog interesovanja da pronađu ali i da dele informacije i mišljenja bez limita kojima su čuvari tradicionalnih medija i dalje skloni. To se naročito pokazalo tokom krize nastale pandemijom COVID 19. Iako je kriza uticala na procese donošenja odluka, društvene mreže i dalje nastavljaju da rastu kao glavna platforma za komunikaciju u svakodnevnom životu.
Brzo širenje internet mreže to i omogućava i svakodnevno se beleži sve veči broj korisnika, a od pasivnih potrošača mladi sve više postaju aktivni učesnici i sami kreiraju sadržaj učestvuju u kritici i šire dostupne informacije.
Bez obzira na njihov revolucionaran doprinos za razmenu informacija, trenutna istraživanja pokazuju da su društvene mreže i dalje veoma slične ostalim konvencionalnim kanalima komunikacije jer im je svima zajednički cilj - širenje informacija. Međutim, iako je širenje informacija veoma bitno, postoji potreba da se naučnici fokusiraju na mehanizme pomoću kojih društvene mreže pružaju te nove informacije mladim generacijama. Treba se fokusirati na to koje su sve mogućnosti društvenih mreža i na koji način one utiču na klince, a posebno na njihovo znanje.
Postoje studije koje pokazuju da interakcija koja je u velikoj meri zastupljena na društvenim mrežama pozitivno utiče na kognitivne funkcije mladih. Dok "lajkuju", "retvituju", "šeruju" oni prikupljaju veliki broj informacija i njihovi pogledi su širi. Širi pogled na svet i prikupljanje velikog broja informacija im omogućava i takozvano pretraživanje. Traženje informacija uz pomoć ključnih reči nije bilo moguće dok su u ponudi bile samo novine i knjige. Trajalo je baš dugo. Klincima su sada sve informacije na samo jedan do dva klika.
Ono na šta ipak treba obratiti pažnju jeste: kvalitet dostupnih informacija, da li kvalitet informacija na društvenim mrežama ima značajan uticaj na ukupno znanje mladih i koliko im zapravo olakšava učenje i doprinosi ukupnom obrazovanju jer u "moru" informacija je potrebno pronaći onu pravu, istinitu, a trag često može da povuče u suprotan smer.
Zbog toga je veoma bitno klincima ne uskraćivati društvene mreže i usmeravati ih ka tradicionalnim izvorima komunikacije već im pokazivati pouzdane i kredibilne izvore od kojih mogu dobiti korisne informacije.
Naučnici se zbog toga i ograđuju i navode da znanje do kog se dolazi putem društvenih mreža je vezano za individualno iskustvo. Individualno iskustva često stvara prećutno znanje. Prećutno znanje se smatra složenim i teško ga je artikulisati jer se zasniva na individualnom razumevanju. Ipak naučnici kažu da se individualno znanje ipak može prevesti u eksplicitno znanje koje se posle lako prenosi. A ceo ovaj proces najbolje se postiže kroz individualnu interakciju koje je pregršt na društvenim mrežama.
“I dijamant je u osnovi ugljenik, ali je umeo da čeka.”
Pikaso