Kako sačuvati decu od predatora?

Godina iza nas bila je u znaku otkrivanja slučajeva zlostavljanja nad decom u institucijama i od strane ljudi koji su bili njihovi mentori. Raspleti su trenutno u rukama srpskih sudova, a u našim rukama je da svoju decu zaštitimo i da ih naučimo da budu bezbedni na mestima koja treba da budu deo njihovog detinjstva u najlepšem obliku.

Predatori su izuzetno pametni. Njihova taktika nije transparentna kao što smo nekada verovali i to ih, iskreno, čini mnogo strašnim. 

Čak 90% seksualnog zlostavljanja dece dešava se u situaciji kada dete i njegova porodica poznaju nasilnika, a počinilac je ili tražio poziciju od poverenja ili koristi poverenje zbog njihovog odnosa ili položaja autoriteta. Mnogi su strpljivi, pažljivo biraju svoje žrtve/porodice i provode vreme negujući odnose. 

Čemu sav taj trud? 

Pre svega, ne žele da budu uhvaćeni. Žele nasilnu vezu sa detetom koju mogu da održavaju i čuvaju u tajnosti. Neki osuđeni predatori bili su dovoljno otvoreni da ih intervjuišu stručnjaci za prevenciju zlostavljanja i možemo mnogo naučiti iz njihove taktike i situacija koje su izbegavali da bi zadržali svoju krinu.

Mi, kao roditelji, treba da zaštitimo svoju decu, a opremljeni smo samo zastarelim savetima koje smo dobili od svojih roditelja. Kad smo mi bili mali, to jednostavno nije bila tema. Predatori su bili među nama, ali tabu i neznanje bili su još rasprostranjeniji. 

Iako ne postoje garancije da možemo apsolutno da odvratimo potencijalnog predatora, svest o realnosti, opreznost oko ljudi koji se bave našom decom i održavanje otvorene komunikacije sa našom decom, ključne su komponente za poboljšanje zaštite. 

Psihološkinja Ana Mrković objašnjava kako da učinimo da naši klinci budu bezbedni.

-Jedini način je da otvoreno razgovaramo o svim temama, ali struktura razgovora i ton kojim komuniciramo mora biti drugačiji - ne delimo stalno savete, ne “solimo im pamet”, pitamo ih o odlukama koje donose, stavovima koje imaju, fenomenima koji su nam nepoznati i pažljivo, jako pažljivo slušamo šta nam govore. Deca stupaju u interakciju sa velikim brojem ljudi na društvenim mrežama, tokom igranja igrica, na aplikacijama za komunikaciju. Nezreli su da logički i kritički promišljaju, nemaju dovoljno znanja iz medijske i digitalne pismenosti, slobodni u komunikaciji i ne očekuju da će im neko naneti zlo. Takođe, misle da se loše situacije dešavaju isključivo nekom drugom, ne prepoznaju nečiju lošu nameru, ne razlikuju lažnu vest od prave. Sve ovo ih čini lakim metama predatora koji obično imaju dovoljno strpljenja da grade odnos sa decom, a i veština da manipulišu njihovom pažnjom, emocijama i ponašanjem. 

Evo nekoliko načina na koje možete zaštititi svoje dete od predatora.

• Većina predatora su ljudi koje deca poznaju. Naučite dete da bude oprezno kod previše prisnih odnosa i da vam prijave svaku nelagodu, neprijatnost…
• Uključite se koliko god možete. Roditelji bi trebalo da se pojave na treninzima, da budu uključeni u školice koje deca pohađaju van nastave, da budu upoznati sa dešavanjima u školi. Predator će manje delovati ako je roditelj više uključen.
• Ako je vaše dete u situaciji u kojoj mu je neprijatno ili mu je potrebna pomoć, naučite ga da pravi što je moguće više buke. Predatori računaju na strah deteta i stvaraju takvu klimu da će dete od straha u tišini trpeti zlostavljanje.

I uvek budite svesni da su naša deca hrabra, pametna, inteligenta i da žive u digitalnom svetu koji im omogućava pristup pomoći u svakom trenutku.

I neka znaju da ste i vi tu za njih, uvek i zauvek.