Kako klinci koriste Instagram za trolovanje
Jedan od najpopularnijih načina da tinejdžeri budu u kontaktu i obaveste ekipu o aktuelnostima u njihovim životima je putem Instagrama. I dok je ova platforma za društveno umrežavanje zabavan alat za tinejdžere, baš kao i svaka druga, može se koristiti za maltretiranje i trolovanje drugih. Prema istraživanju britanske grupe za borbu protiv maltretiranja “Ditch the Label”, većina sajber maltretiranja dece se dešava na Instagramu. Naša omiljena psihološkinja Ana Mirković osvrnula se na tu situaciju među našim klincima.
BK: Ana, Instagram važi za mrežu gde je sve lepo i gde se dele pozitivne misli, sadržaji, emotikoni. Kako je došlo do toga da bude na prvom mestu kao mesto za sajber maltretiranje?
ANA: Deca i mladi provode najviše vremena na Instagramu i TikToku, a tamo su i njihovi drugari, poznanici, ljudi koje prate. Najveća je šansa da se nasilje dešava tamo gde su svi, a to je sada definitivno Instagram. Slike su lepe, pažljivo birane i filtrirane, ali reči najčešće nisu pa se u komentarima može naći pregršt ružnih reči, uvreda, vrlo agresivnih heštagova. Iako se sama platforma trudi da agresivni, pornografski i kompromitujući sadržaji budu brzo uklonjeni, velika količina svega se pojavi i dođe do ogromnog broja ljudi pre reagovanja Instagrama i uklanjanja sadržaja.
BK: Zašto deca imaju potrebu da maltretiraju drugu decu?
ANA: Deca koja vrše nasilje najčešće žele da konrolišu okolinu i dominiraju nad drugima jer su naučili da tako: umanje nezadovoljstvo koje osećaju, uspostave komunikaciju i izgrade (dožive) samopoštovanje. Takođe, nekada su deca nasilnici depresivni, ljuti ili uznemireni zbog dešavanja u svojoj porodici ili zbog problema koje imaju u školi. Deca nemaju potrebu da maltretiraju druge, najčešće se radi o deci koja i sama trpe neki vid emocionalnog, socijalnog ili fizičkog nasilja, a kako najbolje uče po modelu – ono što im se dešava usvajaju i tako se ponašaju prema drugima.
BK: Kako da se postavimo prema problemu ako je naše dete žrtva?
ANA: Važno je da ne osuđujemo dete, da ga pitamo šta se dešava, kako je do problema došlo i na koji način bismo mogli da ga rešimo. Ukoliko se radi o agresivnom sadržaju, obavezno ga treba prijaviti platformi i sačuvati dokaze (print screen). Treba izbegavati savete, opšta mesta i sve ono što će učiniti da se dete koje trpi nasilje oseća još tužnijim.
BK: U kakvoj su sprezi medijski sadržaji koje deca gledaju i njihovo ponašanje na mrežama?
ANA: Deca vide, deca uče, deca rade. Kako se radi o ljudima u formiranju, koji još nisu dovoljno zreli, često su impulsivni i nepromišljeni, a logičko mišljenje nije najfinije baždareno, deca mogu početi da imitiraju modele i ponašanje koje im se plasira sa medija. Roditelji treba da prate ponašanje, promene u ponašanju i budu tu da, postavljanjem pitanja, omogućuju detetu da samo dođe do kritičkog osvrta na različite fenomene.
BK: Kako da edukujemo roditelje?
ANA: Roditeljima treba stalno servirati informacije, nova saznanja, mogućnosti, sa njima treba razgovarati i ukazati na sve promene koje digitalno doba donosi, a posebno na psihološke promene koje ono izaziva. Roditelji su najvažnija karika u vaspitanju dece, od njih zavisi kako će dete izgraditi komunikacijske modele, kako će se ophoditi prema drugarima, problemskim situacijama. Zbog toga je osnaživanje roditelja veoma važno.
“Istina, hrabrost i odlučnost naše su oružje. Naša borba mora i dalje biti nenasilna i bez mržnje.” Dalaj Lama