Kako je jedna mama organizovala vreme sa decom u izolaciji

30.mart DIGITALNI RODITELJI

Kako izgledaju dani sa decom u izolaciji, čemu sve mogu da nas nauče ovi trenuci, i čime možemo da ispunimo vreme pitali smo jednu mamu Maju. Ona je sa nama podelila ne samo korisne savete, već i energiju ohrabrenja - uživajte u čitanju!

Kako porodično provodite dane u izolaciji?
Kako smo veoma aktivna i angažovana porodica u početku je bilo nezgodno. Sudarali smo se po kući, uvek je bilo viška stvari i na pogrešnom mestu. Čak sam u jednom trenutku rekla mužu: "Kad sve ovo prodje nikada te više neću pitati kada ćeš doći kući". Međutim sad smo se svi privikli, primirili, ušuškali i svima je postalo komfornije. Počela sam da pravim raspored dnevnih aktivnosti ali tako da pratim tempo svakog člana porodice. Nije lako jer suprug radi od kuće, a deca su razičitog pola i uzrasta, i starija ćarka prati nastavu na daljinu. Izazov je da sve protekne u miru i tišini, a opet da bude i zanimljivo.

Šta te tvoja deca uče svakog dana u ovim neobičnim okolnostima?
Bitna stvar, u nizu mnogih, koju su me naučila moja deca je važnost adaptacionih sposobnosti. Imala sam sreću što su bez suvišnih pitanja prihvatili činjenicu da ne idu u školu, u vrtić, kod bake i deke, na treninge... Jednostavno sam postupila kao oni. Što sam se pre adaptirala na situaciju tim mi je sve postalo lakše. Kako je ostalima, tako je i meni zarad dobrobiti svih nas.

Kako im objašnjavaš situaciju i odgovaraš na pitanja kada su uznemireni ili žele napolje?
Od samog početka novonastale situacije sam bila veoma iskrena i otvorena prema deci. Bez uvijanja i ulepšavanja sam im objasnila kakvim rizicima su izloženi ako izađu u park, na primer, i šta bi to moglo doneti ljudima koji su najugroženiji, a koje oni najviše vole. Taj primer mi je poslužio da razvijam kod svoje dece osećaj empatije.

Šta ti u svemu ovome najteže pada u smislu roditeljskog iskustva?
Moram priznati da je dosta iskušenja pred svakim roditeljem. Najteže mi je da odredim vremensku granicu u korišćenju tableta ili telefona. Obzirom da ni jedno nema svoj uredjaj i da im je dozvoljeno korišćenje naših, i to sredom i subotom, sada se to malo promenilo. Prvo mi je bila ideja da sada gledaju ređe usred smanjene fizičke aktivnosti, što je jedno drugom protivteža. Međutim nisam uspela u tome, čak je sada i češće. Sa trećakinjom je dogovor da koliko dnevno vremena čita knjigu, toliko može da gleda tablet. A petogodišnjaku sam danas pokazala kako izgleda aplikacija sa mapom, pa je bio oduševljen što prepoznaje svoju zgradu, ulicu, obližnji park… Koliko god bilo teško odupreti se toj vrsti iskušenja moguće je upotrebiti ga u korisne svrhe.

Opiši nam neki vaš lep zajednički trenutak, otkriće, saznanje?
Iznenađujuće je saznanje da je moguće biti po ceo dan u kući, a da ti ni jednog trenutka ne bude dosadno. Mnogo zabavnih dešavanja ima i u zatvorenom prostoru. Da bi im omogućila fizičku aktivnost, nas četvoro pravimo play listu sa omiljenim pesmama (svako ima pravo na tri) i svi zajedno đuskamo sat vremena. Potrošene kalorije treba nadoknaditi pa se svi uključujemo u spremanje hrane, što ranije nije bio slučaj.

Šta su tvoje preporuke za zajedničke aktivnosti u kući koje mogu da primene i drugi roditelji?
Juče sam spontano uradila jednu super stvar. Revidirala sam dečiju letnju garderobu (prolećnu preskačem) sa učešćem dece, tako što smo organizovali modnu reviju.Tata je bio član žirija. Davala sam im da oblače delove odeće za koje sam sumnjala da su knap. Svaka kreacija koja bi dobila lošu ocenu išla je u kesu koju ćemo sa zadovoljstvom pokloniti. Tako da smo kroz igru obavili nešto za šta inače nemaju puno strpljenja. Treba pustiti mašti na volju i raditi sve ono što u kolotečini radnih dana ne stižemo.