Kako do digitalne pismenosti dece?

09.novembarMilja Krivokuća - psiholog-MPNTR zaštita od nasilja I diskriminacije

Kada govorimo o veštinama digitalnog doba mislimo i na veštine za bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalne tehnologije. U stručnoj literaturi za označavanje ovih veština koristimo termin digitalna pismenost i digitalna kompetencija.

Digitalna pismenost, osim tehničkih znanja i veština, podrazumeva i složenije kognitivne veštine kao što su rešavanje problema, kritičko promišljanje, saradnja, bezbedno korišćenje i drugo. Razvijanje digitalne pismenosti je i u obrazovnom sistemu prepoznato kao neophodno, i ona se definiše kao jedna od međupredmetnih kompetencija. To podrazumeva da su svi nastavnici obavezni da je, kroz integraciju sa sadržajima i ishodima svog predmeta, razvijaju.



Međutim, i roditelji imaju priliku da podstiču veštine digitalne pismenosti i van učionice i školskog konteksta. Korišćenjem pametnih telefona, tableta, laptopa i drugih digitalnih uređaja, roditelji i deca mogu da istražuju nove informacije, procenjuju ih i razgovaraju o njima. Zajedno sa decom, roditelji mogu da istražuju i otkrivaju različite onlajn aplikacije, sajtove, baze podataka, tekstove i slično. U tom kontekstu mogu da se nadovežu na teme i aktivnosti koje deca uče u školi i za koje deca pokazuju interesovanje. Kako deca istražuju veb sajtove, roditelji mogu da ih usmeravaju da razmišljaju o tome koja vrsta sajtova je u pitanju tj. da identifikuju sajtove preko njihove adrese i namene (npr. org.rs, edu.rs i drugo); ko je autor sajta i kako mogu biti sigurni da su informacije na sajtu pouzdane i tačne.

Pitanja o tome koliko su vesti aktuelne, da li su podržane nekim drugim izvorima i kojim, da li su proverljive ili ne, podstiču decu na kritički odnos prema informacijama. Dok istražuju onlajn izvore, roditelji treba da pitaju decu koje nove ideje, informacije i koncepte su otkrili, kako im one mogu koristiti za unapređivanje onoga što su učili u školi, koje su još teme ili sajtovi koje bi voleli da istražuju. Takođe, mnoge alatke mogu da pomognu u razvijanju čitalaških veština kod dece, kako u smislu tehnike, tako i u smislu razumevanja pročitanog, kao što je upotreba onlajn rečnika, leksikona sinonima, različitih označivača teksta, dodavanja komentara, izrade brzih beleški i drugo. Ove digitalne alatke mogu da doprinesu lakšem pamćenju ideja, ključnih pojmova, povezivanju pitanja, strukturisanju teksta.

Sa decom roditelji treba da razgovaraju i o osnovnim načinima zaštite na internetu, koji podrazumeva da ne govore nikom svoje šifre, da ne koriste iste šifre za različite naloge, da šifra ne predstavlja kombinaciju poznatih podataka o njima (npr. ime, datum rođenja, ime kućnog ljubimca), da na sajtovima ne unose podatke koje ne moraju, da prepoznaju sajtove na kojima je sigurno da ostavljaju tražene informacije, da ne otvaraju sumnjive i nepoznate mejlove, linkove, video materijale.

Ove zajedničke aktivnosti sa decom roditelji mogu da praktikuju svakodnevno, a one vode iskustvima koja transformišu digitalne uređaje (pametni telefon, računar, tablet) u uređaje koji ne služe samo zabavi već učenju, istraživanju i razvoju. Na ovaj način roditelji podržavaju formiranje veština digitalne pismenosti koje su neophodne za detetovo formalno obrazovanje na svim nivoima, ali su pre svega ključne za život u savremenom dobu .