Kako da razvijate I ojačavate veštine nenasilnog rešavanja konflikata kod deteta?
13.februar DIGITALNI RODITELJI
Dajemo vam ideje od kojih pitanja u razgovorima sa detetom kao roditelji možemo da krenemo svakog dana, zašto su ona važna, i kako da dete nauči da komunicira sa svojim emocijama?
Kada se ne slažemo sa detetom, kada se posvađamo često osetimo frustraciju i bes, čak i onaj osećaj bespomoćnosti - šta još da uradim da bi me razumeo/la? Osim što bi bilo dobro postaviti pitanje malo drugačije - šta još da uradim da bismo se razumeli - trebalo bi postaviti niz drugih pitanja koje pomažu detetu da identifikuje šta oseća, namesto izazivanja osećaja krivice.
I naravno, pre nego što bilo šta kažete spustite se u ravan deteta, ne obraćajte mu se odozgo nego postavite oči u ravni sa njegovim/ njenim, tako da budete iste visine.
Ovo su samo kao predlozi i ideje:
Šta te je uznemirilo?
Dete možda neće uvek moći da objasni šta ga je uznemirilo ali je dobro da postavite takvo pitanje, a ne “šta ti je sad opet”, “da li si norlamaln/na”, “videćeš kad dođemo kući” i slično. To su govorne konstrukcije koje deci šalju poruku da su ona kriva, i da nešto sa njima nije u redu, a najvažnije je da od malena znaju da je sa njima sve u redu, i da nisu loša samo zato što ispoljavaju nezadovoljstvo.
Kako se osećaš sada?
I onda detetu date nekoliko izbora: tužno, zabrinuto, nezadovoljno, ljuto… jer ponekad ono neće umeti da locira emociju samostalno i opiše je, tako da možete da ga pravilno razumete. Pomozite mu opisima, podržite ga čak i ako ste oboje jako ljuti. Ne zaboravite da ste vi jedini prozor u svet detetu, posebno ako je jako malo, i da je vaš zadatak da ga naučite prepoznavanju emocija.
Hoće li biti bolje ako te zagrlim?
Naučite dete da je zagrljaj uvek tu - čak i kada se ne slažete. Ako ste jako ljuti i jedno i drugo, zagrljaj može da pomogne jer obično posle toga sve izgleda manje strašno, i podsetimo se šta nam je najvažnije: da smo zajedno, zdravi, i da se volimo.
Želiš li da prošetamo?
Ponekad se u šetnji malo razbistre emocije, a može da pomogne i i samo menjanje prostora i izlazak na vazduh. Idite na ljuljašku, sedite na klupu, provedite nekoliko minuta u tišini, a onda nastavite razgovor mirnim tonom, bez obzira na to što ste uznemireni.
Da li si se uplašio/ uplašila?
Ponekad dete emociju straha iskazuje tako što se ljuti ili se ponaša neuobičajeno. Strah i odrasle ljude može da natera na neko neočekivano ponašanje, a deca su još ranjivija jer njima treba vremena da nauče kako prepoznati simptome straha, i odvojiti ih od nekih drugih emocija.
Želiš li da odemo odavde?
Dete ponekad može da bude uznemireno i samim prostorom gde se nalazite, i to je sasvim u redu, ako vam kaže da ga uznemirava, na primer, tržni centar, ili jednostavno ne voli buku i gužvu, kad god imate mogućnosti izađite odatle. Nemojte umanjivati detetov strah ili neprijatnost. Možete i da nakratko izađete napolje, umirite ga/ je, a zatim se vratite unutra.
Napravite paralelu
Ako niste sigurni da li vas je dete razumelo, uporedite emociju sa nečim što je već doživelo, na primer “da se osećaš uplašeno kao kada idemo kod zubara”, “da li si srećan/a kao kada kupimo novu igračku”? Tako vezujemo emocije i pravimo most između poznatih i nepoznatih pojmova, pa pomažemo detetu da bolje razume svoje emocije i bolje nam ih predstavlja.
Podstičite dete da opisuje
Na šta te taj osećaj podseća? Kako bi ga opisao/la? Dajte primere kako se vi osećate što slikovitije, posebno ako je dete vrlo malo. Podsetite ga/ je da nije samo njemu/ njoj tako, ispričajte neku priču iz svog detinjstva.
U redu je da se osećaš ovako
Uvek je dobro podvući da je sasvim u redu osećati se povređeno, ljuto, bespomoćno. Samo je važno da to prepoznamo i radimo na tome da bude bolje. Tako umanjujemo mogućnost da se dete oseća krivim/ krivom zbog toga što burno reaguje na nešto. Važno je samo da pronađemo meru i da se razumemo u reakcijama.
Razgovarajte i istražujte
Opisujte emocije i istražujte zajedno u svakoj prilici. Razgovarajte o osećanjima, delite iskustva. Tretirajte svoje dete kao sebi ravno biće, slušajte ga, podstičite ga. Podsećajte ga koliko je voljeno i važno. Vrednujte njegove zaključke i emocije kao i svoje. Stalno osluškujte šta govori, i kako reaguje na različite situacije i emocije. Učite ga/je da su emocije važne i dobre, i kada smo tužni, jer nas svaka od njih uči nešto o nama samima i ljudima oko nas.